СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ

Св. Петар Цетињски планирао Славено-Сербско царство!

1628

Српски национални програм Светог Петра Цетињског из 1807. године, предложен руском цару Александру Романову, 37 година раније од програма „Начертанија“ Илије Гарашанина из 1844. године. Тај програм је предвиђао стварање Славено-Сербског царства!

Према овом плану требало је присајединити Црној Гори – Подгороцу, Спуж, Жабљак, Босну, Херцеговину, Дубровник и Далмацију. Од тих области је планирао да се образује царевина. У тој царевини предвиђена је и Митрополија Славено-Сербске царевине, на чијем челу би био митрополит Петар Први. Предвидио је још и мјесто за три еписклопа, и то у Задру за Далмацију, у Требињу за Херцеговину и у Котору за Боку.

Међутим, ова идеја Петра Првог није наишла на одобрење у Петрограду. Мир у Тилзиту 1807. године између Наполеона Бонапарте и руског цара Александра довео је Французе у Боку. Тиме је осујећен план митрополита Петра Првог о стварању једне (славено-сербске) државе, у којој би и црква била повећана.

Када су Французи завладали Далмацијом, њихов управник понудио је Далмацију на духовну управу – владици Петру Првом с титулом „патријарха свега српског народа или цијелог Илирика“, за шта би добијао плату од 20.000 франака под условом да престане сарађивати са Русијом. Бојећи се да временом не потпадне под власт римског папе, владика Петар је одбио ову понуду. Од тог времена, Французи поспјешују и форсирјау осамостаљење Српске цркве у Далмацији и Боки, чиме ускраћују право јурисдикције Цетињској митрополији у Приморју, због чега се Митрополија убудуће шири у правцу Брда и Херцеговине.

Иако Петар Први није добио подршку руског цара за свој национални програм, он у свом тестаменту (18. октобра 1830. године), готово у половини текста, изражава захвалност Русији за сву помоћ коју је пружала Црној Гори, а на крају проклиње сваког Црногорца и Брђанина који би помислио да одступи од покровитељства и наде на јединородну и јединовјерну нашу Русију – „да Бог да јаки те од њега живога месо отпадало и свако добро временито о вјечно одступило“.

(из књиге „Ослобођење, независност и уједињење Србије и Црне Горе“, аутора: Милић Ф. Петровић, Павле Стојковић, Душица Бојић)

Тестамент Петра Првог