ПОГЛЕД С ИСТОКА

Савине воде прекрстити у Блажове воде!

5040

Пише: Донко Ракочевић

Човјек који је наредио градњу  Кинеског зида био је исти онај први кинески цар, Ших Хуанг Ти, који је заповиједио и то да се попале све књиге које су му претходиле. Историјски, нема ништа тајанствено у те двије мјере. Савременик Ханибалових ратова, Ших Хуанг Ти, подигао је зид зато што су зидови били заштитне утврде, а књиге је попалио зато што се опозиција позивала на њих да би славила древне цареве.

Палити књиге и подизати тврђаве, то је уобичајени посао владара; код Ших Хуанг Тија јединствене су само размјере у којима је дјеловао. Истина, није мала ствар захтијевати од најтрадиционалније од свих раса да се одрекне сјећања на своју прошлост, митску или истинску. Три хиљаде година рачунања времена имали су Кинези кад је Шин Хуанг Ти наредио да историја почиње с њим.

Црна Гора нема вишемиленијумску прошлост као Кина, али има вишевјековну, а њу су обиљежили владари који су били и световни и духовни, а и једну и другу власт су вршили по канонима које им је у наслеђе оставио Свети Сава.  Зато је Свети Сава нашим прецима био као члан фамилије, а њиховим владарима као узор по коме се треба  владати. Зато су наши преци скоро сваку стопу своје земље и сваку своју воду  обиљежили Савиним именом, а сваку цркву украсили Савином иконом, док је сваки дан у свакој школи почињао химном посвећеној Светом Сави.

Тако је било све док на власт нијесу дошли комунисти. У складу са својом безбожничком идеологијом која не познаје никакве духовне категорије, из школа су протјерали Светосавску химну, многе светосавске топониме су преименовали, а цркве позатварали. У Морачи су отишли и корак даље, у порти светог манастира, који је седам вјекова био једини светионик духовности, културе и просвете у морачким брдима, у току рата су затварали стоку, а 1952. године су спалили изузетно вриједну манастирску библиотеку.

Таман када смо помислили да је прошло вријеме комунистичког безумља, Црном Гором је заглаварио некрст каквог нисмо имали још од времена проклетог цара Дукљана, излетивши, као дух из ђаволске боце, из шињела Дура, Тора и осталих комунистичких безумника. Ријеч је наравно о Милу Ђукановићу који је, пошто је под тепих поспремио црногорску славну историју, традицију и Косовски мит, одлучио да се обрачуна и са Црквом, означивши је као највећег непријатеља Црне Горе.

Идуће године је 800 година од како је Свети Сава на територији данашње Црне Горе основао прву епископију, која је била темељ цивилизацијског развоја на овим просторима. Умјесто да се, као предсједник државе, припрема за обиљежавање тог великог јубилеја, Мило Ђукановић светосавље означава као поништивача црногорског вјерског и националног идентитета.

Тешко је у историји наћи пандан за тако нешто сем онога што је учинио кинески цар Шин Хуанг Ти, спаливши све књиге које су говориле о великој прошлости Кине. Да може учинио би то и наш „цар“, као што би подигао и „кинески зид“ не би ли вјечно сачувао свој власт.

Умјесто „кинеског зида“, Мило гради ауто-пут у кинеској продукцији, да би напунио џепове својих тајкуна који ће, по свему судећи, највише профитирати од тог пројекта. А крајњи циљ  је наравно изградња хидро-електрана на Морачи гдје његова „екипа“ очекује највећу зараду. После бројних ријека по сјеверу Црне Горе, гдје граде мини-електране, освојиће тако и Морачу, а уништити прелијепи кањон и Манастир који је подигао братанац Светог Саве, тако да ће се Мило и на тај начин обрачунати са светосављем.

На крају, пошто на многим црногорским водотоцима, његов син, кумови и пријатељи граде мини –електране, за очекивати је да им промијени и имена, па да умјесто Савиних вода добијемо Блажове воде, умјесто Савиних извора – Милове изворе, умјесто Савиних врела – Вукова врела, умјесто Савиног потока – Олегов поток…