Данас на Медуну

Уручена награда „Марко Миљанов“

906

Свечано уручење књижевне награде Удружења књижевника Црне Горе „Марко Миљанов” митрополиту црногорско-приморском др Амфилохију (Радовићу), за књигу „Свети Петар Други Цетињски пустињак и Ловћенски Тајновидац”, уприличено је испред Музеја Марка Миљанова на Медуну. Жири за додјелу награде радио је у саставу: академик Матија Бећковић (предсједник), књижевник Будимир Дубак и Владимир Поповић испред покровитеља награде компаније „Царине”. У име митрополита Амфилохија, који је на Сабору у Београду, награду је примио његов помоћник Кирил.

– Митрополит Амфилохије је први послије владике Николаја освијетлио Његошеву најдубљу религиозност исказану језиком највеће стваралачке воље у његовом литургијском пјесмотвору. То је било тим неопходније, што је 70 година Његош био рашчињаван и отиман од своје Цркве, атеизиран и проглашаван безбожником и марксистом. Није случајно да му је на штампаним књигама изостављано владичанско звање, као што није случајно што га је Његош истицао и стављао на прво мјесто – казао је Бећковић. Он је додао да има много мјеста и награда, али нема ни једно примјереније да се на њему уручи награда „Марка Миљанова” за књигу „Свети Петар Други Цетињски пустињак и Ловћенски Тајновидац”.

Образложење стручног жирија прочитао је књижевник Будимир Дубак.

– У књизи су сабрани есеји, бесједе, предавања и Житије Светог митрополита Петра II – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца. Његош је извор Амфилохијевог трајног надахнућа и изазова за тумачења, која настају већ дуже од пола вијека, у различитим приликама и поводима. Најранији текст у овој књизи датира из 1963. године, под насловом `Размишљања над Његошевом Биљежницом`. Већ у том младалачком раду двадесет петогодишњи богослов трага за коријенима цјелокупног Његошевог дјела, усредсређујући се, прије свега, на религијско-философске димензије и дубине Ловћенског Тајновидца, стоји у образложењу жирија.