духовне лекције

Разликујете ли милост и срећу?

847

Већина нас брка милост и срећу, али милост је дубока и Богом дана, док је срећа пролазна и од човјека са Запада измишљена. Ми смо толико „навучени“ на идеју среће коју нам доносе догађаји да смо збуњени када видимо задовољство које осјећају једноставни или „сиромашни“ људи – рецимо они који немају ништа сем хране у свом стомаку, крова над главом и доброг здравља своје дјеце и вољених.

Наравно, луксузна кола, скупоцјена хаљина или добар мобилни телефон, помажу једно вријеме, али се прилично брзо навикнемо и тада се поново враћамо у стање када нешто ново желимо. Недостатак осјећаја унутрашњег мира нас доводи до тога да се тетурајући крећемо кроз живот стално очекујући да нам се нешто лијепо деси, а не да живимо заиста у садашњем тренутку и онда покушавамо да се ријешимо непријатног осјећаја тиме што расипамо новац, превише једемо, имамо више сексуалних партнера или опсесивно радимо. Можда чак и почињемо да користимо наркотике, што нам даје само пролазне тренутке среће који брзо нестају и после се осјећамо још сиромашнијим.

У стању милости слободни сте да будете попут „љиљана у пољу“, или птице на грани, којима ништа није потребно или они који „иду долином сјенке и смрти и не плаше се зла“, али моментална задовољства не могу да нас доведу до овог стања. Уосталом, која је боља слика од осмјеха малог дјетета? Дјеца до одласка у школу се и не труде да буду срећна и не плаше се да буду понекад тужна, она једноставно постоје. То је милост.

Када се налазимо у стању милости, нас у потпуности покреће живот. То је оно што Кинези називају „пробуђени чи“ или оно што нас тјера да ујутру устанемо из кревета и омогућава нам да савладамо препреке у животу. Међутим, када се изгуби милост, суочавање с новим даном представља напоран посао, а свакодневни живот – терет који морамо да носимо најбоље што можемо.

Иако наша душа тражи да живи у милости, ми обично то примијетимо тек када осјетимо њен недостатак; рецимо, када је наша животна сила исцрпљена због лошег брака или проблема на послу или када се налазимо под притиском да компромитујемо своје снове тако што ћемо слиједити правац у животу који се од нас очекује, али је далеко од онога што наше срце тражи. Тада постајемо зависни од брзих „решења“ и оног неухватљивог еликсира познатијег као „срећа“.

Губитак милости доноси страх, што доводи до тога да улазимо у стање непрестане борбе за опстанак. Ако желите да повратите милост, молите се Богу и трудите се да живите у садашњем тренутку, избјегавајте негативне приче и не судите другима.