Духовне лекције

Тајна хришћанских празника

2208

Реци ми шта празнијеш и ја ћу ти рећи ко си…

Шта празнују Хришћани? Јер, ако је истина да човјек најбоље и најјасније себе изражава управо кроз празновање празника, кроз празничну радост, ако је истина да је вјера прије свега радовање Богу и стога – празник, онда је и Хришћанство лакше схватити кроз његову радост и празнике, него кроз апстрактне догматичке и богословске дефиниције.

Хришћанство је од самих својих почетака оваплоћивало и изражавло своју вјеру, своје схватање свијета и осјећање живота, кроз то ткање својих празника које собом буквално обуима читаву годину. Може се без икаквог преувеличавања рећи да Хришћани живе од празника до празника, као и да ти празници духовним смислом боје свеоколико вријеме, односно слијед годишњих доба – јесен, зиму, прољеће и љето.

Нема бољег увода у тему хришћанских празника од разматрања Васкрса, празника који је Православна Црква одувијек сматрала „празником над празницима“ и који је одувијек представљао свеособену и неупоредиву радост за све Хришћане.

Христос је – како каже Јеванђеље – васкрсао у први дан недеље. По тадашњем рачунању времена, последњи дан и круна недеље је била субота као седми дан. То је истовремено био и дан одмора, и дан свечанога и радоснога прослављања Бога у Његовој твари, јер Бог је, по првој књизи Постања, у седми дан завршио стварање свијета. “И почину Бог у седми дан од свих дјела Својих која учини“, каже Библија.

Седми дан као и сам број седам су, у старој религијској символици бројева, имали  значње пуноте, завршености и савршенства. Број седам је представљао символ свијета као космоса, односно као оног свијета за који је Бог, пошто га је створио, рекао да је „веома добар“.

Тако је недеља као дан васкрсења постала први дан новога времена, новога живота који је просијао из Христовог Гроба и над којим, по ријечима апостола, смрт више нема власти.

Христос говори: „И радост вашу нико неће узети од вас“. У тјескоби и јаду овога свијета, тихо и невидљиво се збива празник вјере. Трепери и просијава тајном свјетлошћу душа човјекова, преиспуњавајући се небеском радошћу. „Данас миомирише прољеће и нова твар ликује!“, пјева Црква.

И нико и ништа од овога свијета нам не може узети, нити нам пригушити ту радост, то ликовање. У том ликовању човјек налази правог себе и своју бесмртну душу, а за онога ко је нашао своју душу „досадне пјесме земаљске никада више замијенити не могу красоту небеских сазвучја“.

И зато је свецијело Хришћанство у том стално новом и новом доживљавању вјере, у непрестаном оваплоћивању вјере у обредима, ријечима, звуковима и бојама. Ономе ко не вјерује у Христа, Хришћанство заиста изгледа као фатаморгана. Јер такав слуша неразумљиве ријечи и посматра неразумљиву церемонију, и објашњава их искључиво споља. Међутим, за онога ко вјерује све – и обреди, и ријечи, и звуци, и боје – свијетли изнутра: и то не као доказ, већ као резултат његове вјере, ко живот вјере у свијету, у души, у историји.

Зато нам је тако жив, зако стваран и тако савремен Велики Петак са његовом тамом и жалошћу. Зато и можемо да плачемо пред Крстом и преживљавамо изнова све оно што се догодило на велики петак као дан тријумфа зла, издаје, кукавичлука и предаје. Зато и можемо да са трепетом и надом гледамо у живоносни гроб Господњи на Велику Суботу. Зато и можемо сваке године да празнујемо Васкрсење. Јер празник васкрсења није празник на који се сјећамо догађаја који припада давној прошлости. Васкрсење је стварни, сверадосни и свесрећни сусрет са Оним у Коме је наше срце давно већ сусрело и препознало свој истински живот и свјетлост сваке свјетлости.

Васкршња ноћ је свједочанство о томе да је Христос жив и да је са нама, да смо и ми живи са Њим Живим. Сва васкршња ноћ јесте позив човјеку да у овом свијету и животу угледа и препозна зору тајанственога дана Царства божијег. „Данас пролеће миомирише, и нова твар ликује…“, пјева Црква на Васкрс. Нова твар ликује у вјери, у љубави и у нади.

Данас је дан Васкрсења и просвијетлимо се слављем, и један другог загрлимо, и рецимо: Браћо! И онима који нас мрзе опростимо све Вскрсењем и запјевајмо – „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништвиши, и онима који су у гробовима живот дарова“.

Христос васкрсе!