поглед с истока

ПОМАМИЛЕ СЕ: Црногорке хоће политички хљеб умјесто погаче!

3760

Пише: Донко Ракочевић

Двије вијести упале су ми у уво ових дана. Обје ми говоре да су се Црногорке превише помамиле. Једне би да забране сликање жена у кухињи, а друге би да се, на основу свог пола, домогну какве политичке функције, народски речено: оне би да се ухљебе преко „оне работе“. Е, неће моћи…

ПРВА ВИЈЕСТ: Предсједница управног одбора ЛГБТ Форума Прогрес Бојана Јокић оптужила је Демократску Црну Гору и њиховог лидера Алексу Бечића да дискриминише и понижава жене јер, како каже, њихову будућност види само у кухињи, док домаћин сједи и бистри високу политику. Два спота Демократа приказују Бечића како разговара са домаћином куће, док се у позадини види домаћица како пере суђе. “Овдје су јасно приказани елементи мизогиније и сексизма, те стављања жена у подређен и безначајан положај“, саопштила је Јокић.

ДРУГА ВИЈЕСТ: На конференцији „Женске политичке мреже“, окупиле су се јуче политичарке владајућих и опозиционих партија, као и представнице академске заједнице, и затражиле измјене црногорског законодавства ради унапређења политичке партиципације жена. Траже измјене Закона о избору одборника и посланика кроз увођење квоте од 40 одсто жена на изборним листама. Такође траже и измјене Закона о финансирању политичких партија кроз увођење финансијских подстицаја за партије које имају више жена на положајима; као и измјену Закона о политичким партијама кроз обавезу обезбјеђивања механизама за родно балансирану заступљеност у органима партија.

Дакле, слиједећи њихову логику, право на пропорционалну заступљеност у републичком и општинским парламентима онда имају и припадници ЛГБТ популације и сви други друштвени слојеви који се осјећају угроженима. Зашто не и сиромашни? Нека и они осјете сласти привилегија политичких послова! Да ли је просјечна жена у Црној Гори политички мање заступљена од просјечног црногорског сиромаха? Није! Па, зашто би онда жене на силу угуравали у парламенте и руководства партија, а не неке сиромахе?

Но, парламенти и партије нијесу социјалне установе, нити прихватилишта за угрожене. И нико ником не брани да формира партију и покуша се домоћи парламента, макар локалног. Могу то да учини и хомосексуалци, и сиромашни, па и жене. Ове које су се окупиле јуче нека фино напусте постојеће партије, па нека формирају своју, и не сумњам да ће добро проћи на изборима. А не да траже специјални статус као да су бијели медведи.

Све је то, наравно, дио перфидне политике Европске уније, чији је представник био и на јучерашњој конференцији „Женске политичке мреже“, с циљем да се униште традиционалне вриједности црногорског друштва, прије свега породица.

Људска права данас су постала најзлоупотребљаванији термин, којим се манипулише у највећој могућој мери. Оснивање невладиних организација и медија, као и агресивна политика Стејт-департмента и Европске уније, промовишу накарадне вредности несвојствене култури и традицији нашег народа.

У времену, у којем се некаква квази-права управо користе како би породица изгубила своје значење и функцију у друштву, најсврсисходнија аргументација, која би требало да одбрани установу породице од ових напада, лежи у Декларацији о људским правима Уједињених нација: „Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва“, (члан 16. став 3). Ова констатација нам даје одговор на питање – која су то људска права истинска и смислена, а која лажна и бесмислена.

У тој Универзалној декларацији је и моја завршна порука женама које ће се наћи погођене овим текстом: „Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења!“

Према томе, драге жене – учеснице конференције „Женске политичке мреже“, немојте наредних дана да ме узнемиравате због мог мишљења, јер на то имам право по Декларацији УН, него се лијепо поново окупите и формирајте партију. То је једини праведан и правичан пут за све друштвене групације које сматрају да су политички обесправљене. А вас има толико – да вам је успјех загарантован…