бисери мудрости

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ: Тестамент о Косову и Метохији!

14888

Косово, нити је престало нити је нестало, нити ће икада док је нас. Не почиње оно од кнеза Лазара, него још раније. Немањин брат Тихомир претрпио је пораз на Косову када је, с помоћу Грка, покушавао да врати престо који му је Немања преоте., Од тог Тихомира, од Кнеза Лазара и Мурата, преко  разних устанака, преко владарских напора Његошевих и његове поезије, преко Куманова, преко Видовдана, преко Албаније и Кајмакчалана, преко средњовјековне наше умјетности – оно, Косово, живи и живјеће и сјутра и прексјутра, иако увијек као нешто друго и треће, политичко, културно, умјетничко, научно.

Косово које је све већа и већа сума истина с којима се ми дружимо и у нечем битном не мијењамо. Као што латинске државе још од древног Рима повлаче своје mos, jus, fas, то јест вољу, правицу и наредбе од људи и по Божјем и моралном закону, тако ми носимо наслеђе косовско даље, кроз разне савремене догађаје, али увијек са везаношћу за нешто што је древно косовски елеменат у нашим природама и опредељењу.

Два тестамента наших врховних господар стоје као два пламена који се не гасе. Један је тестамент кнеза Лазара, последњега господара самосталне државе српске, у часу када ће сила отоманска разбити српство. Други је тестамент владике Рада, најузвиушенијега од свих господара српских земаља, настао такође у вријеме црно, у вријеме особито енергичног спремања Омер-паше.

Кнез Лазар је умро као светац, Владика Раде као пјесник и мисилилац. И један и други су састављали тестамент лицем окренут право према вјечности, и довршили га без уобичајених свједока и без ичијих потписа и јамчевина.

Тестамент Кнеза Лазара није ни писан, ни изговорен. Народна пјесма наша каже да је орао донио у кљуну  поруку о пропасти Срба. Уочи тог дана, дана коби и пропасти, владар стварно није имао више ништа од земаљских посједа, никоју земаљску власт. После косовске вечере, Кнез Лазар као да је већ кренуо био са земље, налазио се на путу у онај свијет. Последњим силама свијести и слободне воље изабрао је за себе, и оставио народу у аманет, образ и душу, друкчије речео: царство небеско изнад царства земаљскога.

Тај Кнежев тестамент, тај високи момент наше историје имао је континуитет. Полако и подземно стигао је да се даде осјетити у тестаменту онога коме је Косово испуњавало душу, који се ниско клањао другом великом тестатору Косова, Милошу Обилићу – дао се осјетити у тестаменту Владике Рада.

(одломак из говора Исидоре Секулић на округлом столу о поезији Милутина Бојића, 1951 године)