,,КИНЕСКА СТУДИЈА"

Осам принципа хране и здравља

951

Аутор књиге ,,Кинеска студија о исхрани и здрављу“ Колин Кембел сматра да уколико бисмо се придржавали свих ових принципа могли бисмо да живимо дуже, изгледамо млађе, имамо вишак енергије, изгубимо килограме, избјегнемо разне болести и операције.

1. Исхрана представља комбиноване активности безбројних храњивих материја. Цјелина је већа од броја њених дјелова.

Хемијски спојеви које добијамо из хране коју једемо укључују се у низ реакција које заједно доприносе добром здрављу. Те спојеве пажљиво координирају замршене контроле унутар наших ћелија широм нашег тијела. Управо те контроле одлучују која храњива материја гдје одлази, колико је које храњиве материје потребно и када ће се догодити која реакција.

2. Витамински додаци нису лијек за све.

Није ствар у томе да те храњиве материје нису важне. Важне су – али само кад се конзумирају као храна, не као додаци. Изоловање храњивих материја и покушаји да се постигну користи једнаке онима од цјеловитих намирница откривају незнање о функционирању исхране у тијелу. Недавно објављен специјалан чланак у Њујорк Тајмсу документује тај неуспјех додатака с храњивим материјама да пруже било какве доказиве користи по здравље. Увјерен сам да ћемо, како вријеме буде пролазило, наставити да откривамо да је ослањање на употребу додатака с изолованим храњивим материјама за одржање здравља, уз конзумирање уобичајене западне прехране, не само бацање новца, него и потенцијално опасно.

3. У животињским намирницама нема дословно ниједне храњиве материје којом биљке нису богатије.

Постоје четири храњиве материје које се налазе у животињским намирницама и које биљне намирнице, у већини случајева, не садрже: холестерол и витамини А, Д и Б12. Наше тијело само производи холестерол. Витамин А брзо настаје у нашем организму из бета каротена, а витамин Д настаје у нама ако се једноставно излажемо Сунчевој свјетлости у трајању од отприлике петнаест минута сваких неколико дана. Витамин Б12 стварају микроорганизми из тла и микроорганизми који се налазе у цријевима животиња, укључујући и нас. Количина која настаје у нашим цријевима не апсорбује се у потребној мјери, па је зато препоручљиво Б12 уносити храном. Истраживања су увјерљиво показала да биљке које се узгајају на здравом тлу које садрже потребну концентрацију Б12 лако апсорбују ту храњиву материју.

4. Гени сами по себи не одлучују о болести. Гени дјелују само кроз активацију или експресију, а исхрана игра посебну улогу у одређивању хоће ли доћи до експресије добрих или лоших гена.

Можемо замислити гене као сјеме. Као што сваки добар вртлар зна, сјеме неће израсти у биљке ако нема храњиво богато тло, воду и Сунчеву свјетлост. Тако ни гени неће бити експримирани ако немају одговарајућу околину. У нашем тијелу исхрана представља околински фактор који одређује активност гена.

5. Исхрана може у великој мјери контролисати штетне учинке отровних хемикалија.

Хроничној болести као што је рак потребне су године да се развије. Обично се на насловним страницама новина нађу оне хемикалије које иницирају рак. Међутим, оно што не доспије на насловнице је чињеница да се процес болести наставља дуго након иницијације, а током фазе промоције може се убрзати помоћу исхране. Другим ријечима, исхрана у првом реду одређује хоће ли болест икада нанијети штету.

6. Иста исхрана која спречава болест у њеном раном стадијуму такође може зауставити или лијечити болест у њеним каснијим стадијумима.

Вјерујем да један декаграм превенције вриједи килограм лијечења, те што особа раније у животу почне да једе квалитетне намирнице, то ће њено здравље бити боље. Али и код оних који су већ суочени с теретом болести не смијемо заборавити да прехрана још увијек може играти виталну улогу.

7. Исхрана која је заиста корисна за једну хроничну болест може бити корисна и за остале болести.

Како сам све више откривао о биохемијским процесима разних болести увидио сам и да те болести имају много тога заједничког. Због тих импресивних заједничких елемената једино разумно за очекивати је да иста, квалитетна исхрана подстиче здравље и спрјечава болест у свим случајевима. Чак и ако је исхрана цјеловитим биљним намирницама дјелотворнија у лијечењу болести срца него рака мозга можете бити сигурни да таква исхрана неће заустављајући једну болест подстицати неку другу. Никада неће бити «лоша». Та иста квалитетна исхрана може само помоћи у свим случајевима.

8. Квалитетна исхрана ствара здравље на свим подручјима нашег живота. Сви дјелови су међусобно повезани.

Наш избор исхране има невјероватан учинак не само на наш метаболизам него и на иницијацију, промоцију, па чак и лијечење болести, на нашу енергију, нашу тјелесну активност, наше емоционално и ментално благостање, као и на нашу околину. Све те наизглед одвојене сфере уско су испреплетане.