скидање прашине

(НИ)ЈЕСТЕ ЗНАЛИ: Црква је дала име Србији!

1421

Пише: др Владимир Димитријевић

Кад говоримо о осам вјекова аутокефалности СПЦ не смемо да заборавимо да Црква није само најстарија установа коју имамо него да је управо она и дала име Србији. У тексту нашег познатог медиавелисте Ђорђа Трифуновића „Средњовекова имена Србије“, сазнајемо да је први помен имена ове земље дат у канону службе састављене за празник преноса моштију Светог Саве из Трнова у МИлешеву, 6 маја 1237 године.

У тој служби се на више мјеста Савино отачаство назива „Српскаја земља“, што је било уобичајено. Међутим, у том канону се користи, први пут, име Србија, у следећим стиховима: „У Египту негда на рекама Дјеве ношен бесовска требишта, идолишта, уздрмао јеси. У Србију сад Саву послао јеси да свима објави твоје очовечење и Божију, Христе, Твоју тајну.“

Ако кренемо макар само од те чињенце, јасно нам је каква је улога СПЦ у историји српског народа. Чак је и Ерик Хобебаум уочио да су Срби, као „прото нација“, постојали још од средњег века, да је њихов идентитет светосавски, било је јасно сваком ко је с њима дошао у додир. Зато је преверавање  у нас (мада има изузетака) значило и однарођавање.

Чувени руски научник и путописац Александар Хиљфердинг, који је посјетио наше земље средином 19 вијека, забиљежио је следеће: „Србин-католик баца све што је српско као православно и неће да зна за српску отаџбину и српску земљу. Н зна само за своју ужу домовину, па се назива Бошњаком, Херцеговцем, Славонцем, према покрајии гдје се родио. Свој језик не назива српским, него босанским, херцеговачким, дакламтинским итд. Осим своје области, има само још једну отаџбину а то је Римокатоличка црква.“

Зато га је касније било лако похрватити, јер је наредба да се србофобија трајно укоријени међу покатоличеним потомцима православлног народа стигла  управо из Ватикана, духовне отаџбине већине превјерица.