Врњачка Бања

Од катанаца љубави – споменик Десанки Максимовић!

379

У Врњачкој Бањи ће од скинутих катанаца са моста, излити бисту пјесникињи Десанки Максимовић, која је своју чувену пјесму „Молитва љубави“ написала иснпирисана љубавном причом са овог моста

 Пише: Мирољуб Дугалић (Политика)

Нису само заљубљени чули за ,,Мост љубави” и љубавну причу везану за ту грађевину у Врњачкој Бањи. О томе се годинама говори и пише, чак је легенда о давној љубави и овом мосту забележена и у америчком ,,Њујорк тајмсу”. А, сваког дана, на обе стране, на металним оградама тог мостића, у центру бање засијају нови катанци. Млади, а богами и старији, заљубљени парови овде их купују, исписују имена и закључавају своју љубав желећи да буде вечна и срећна. Онда један кључ бацају са моста у омању Липовачку реку, а по један чувају.

Не зна се, наравно, колико је љубави сачувано, а колико „откључано”. У бањској туристичкој организацији кажу да има случајева да се заљубљени одљубе и покају, па катанац уклањају. Но, ипак су спорадични случајеви покајања, па је број катанаца, после десет година, нарастао на неколико хиљада и сада под тим љубавним теретом „пати“ и мост.

–Приморани смо, због безбједности, да један дио катанаца уклонимо. Од њих ћемо да излијемо бисту пјесникињи Десанки Максимовић – каже Горан Каравесовић, из бањске туристичке организације.

Зашто баш Десанки? Зато што је она, инспирисана љубавном причом из Врњачке Бање, написала чувену пјесму „Молитва за љубав“. И, зато је на једном од стибова моста исписан и стих из поменуте пјесме: „Заклопи душу моју сад ко златну скрињу, начини је љубави храм.“

А та легенда којом је пјесникиња била дирнута и инспирисана, кружи цио вијек. Пред почетак Првог свјетског рата, заволели су се у овом мјесту официр Реља и учитељица Нада. Заволели се и једно другом обећали, а на овом мосту често састајали. Но, рат је ову љубав прекинуо, јер Реља одлази на фронт у Грчку. Чекала га је лијепа учитељица. Рат је окончан, али он се ни тада није вратио. Не због страдања у борби, већ, како се дознало, због нове љубави.. Заљубио се у једну Гркињу, са њом се оженио и тамо остао. А Нада је патила, копнела и усамљена умрла.

Та прича се ето деценијама препричава, многе у душу дирне и везује се за овај мост, за Рељино и Надино састајалиште. Стога је он најприје био симбол љубаавне преваре, ракида и патње, а да не би било тако – заљубљени парови на њега лаче ове љубавне заклопе.

На њему се, псоледњих година, у име љубави, поводом Дана заљубљених и на дан рођења Десанке Максимовић, одржавају и пригодне манифестације, наравно са порукама у знаку срца и стреле.

МОЛИТВА ЗА ЉУБАВ

Брзо као кратковечне цвећа лиске

и ова љубав стаће да се круни и дроби:

жедан је заборава тамни вир.

О, боже, други ти се моле за срећу и мир,

а ја: сачувај у срцу мом, зароби,

јучерашњег дана нестални прам.

Заклопи душу моју сад ко златну

скрињу, начини је љубави храм.

О, душа моја не моли срећу за се –

све досадашње радости нек се сниште –

али побожно она од тебе иште

да дан се овај од страшног бродолома спасе.

Без помоћи твоје повенуће све брзо

као булка у зреломе житу и лану.

О, боже не молим за срећу, за радост, за сласт.

Да бол овај не умре, мене је страх;

да огањ свети што у мени плану

не сагори изненадно у прах,

не разбукти се преконоћ у страст.