српске светиње

Бугари више него Срби, поштују св. краља Милутина!

1042

Ореол светости српског краља Милутина Немањића јасно сија и седам вјекова после његове смрти, у шта се може уверити сваки посетилац софијске Цркве Свете недеље. Од јутра до вечери, пред кивот покривен стаклом који стоји испод барјака с натписом „Свети краљ Милутин Српски“ долазе у непрекидном низу бугарски ходочасници свих генерација.

Нису то само конвенционално обучени старији верници, већ и млади житељи Софије у одјећи за излазак на журку и атрактивне девојке које несумњиво моле свеца за срећу у љубави. То има смисла, јер је Ана Тертер, омиљена од Милутинових пет познатих жена, била бугарска прицеза.

Посматрајући те сцене, схватамо колико је дубоко наше незнање о сусједима, али и о нашим правим вриједностима које комшије изгледа више поштују од нас самих, док се Срби још клањају идеолошким и политичким идолима 20. вијека, чија су дјела оставила дубок траг у историји Балканског полуострва.

Најјачи је култ српског владара Милутина, чије мошти почивају у древном храму Свете недеље, чије је незванично народно име Црква Светог краља. Из Бањске, Милутинове задужбине и гробне цркве, његове мошти су после провале Османлија у Србију склоњене у Трепчу, одакле их је око 1460. бугарски митрополит Силваније или Силуан, како каже званична историја, однео да би их спасао од Турака.

Иако је српски краљ често ратовао с бугарским велможама, он је био зет цара Ђорђа Првог Тертера, а по Милутиновој препоруци су склапани бракови којима су се меијшале српске и бугарске племићке лозе. Српски краљ је у Бугарској запамћен као велики ратник, бранилац од Византинаца и Татара, ослободилац од Турака после њихове прве велике провале у Европу, али и законодавац, задужбинар, градитељ болница за сиромашне од Свете земље до Цариграда.

Поштовање које у Бугарској уживају српске владарске светородне лозе показују и плакати „Поклоничког центра Свети Јован Рилски“ на највећим софијским црквама који позивају вјернике на туре по Србији. На рути „Српски краљеви свеци“ обилазе се Жича, Студеница, Ђурђеви ступови, Петрова црква и Сопоћани. Тура „Света Милица“ подразумијева посјету Крушевцу и Краљеву, а „Свети кнез Лазар“ Деспотовцу и Нишу, а тура „Фрушка гора“ подразумева поклоњење сремским задужбинама Бранковића.