светитељи

Последњи паштровски кнез!

1642

Паштровски кнез Стефан Штиљановић (1460-1540), због сукоба с Млечанима се склања у Срем, код деспота Јована Бранковића. У Срему је столовао у граду Моровићу. Народна традиција га приказује као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дјела, као и јуначку борбу против Турака.

Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац. Властелинска породица Штиљановић била је настањена у Црмници, још за вријеме Немањића.

Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забиљежено је у приповијеци Скочидјевојка коју је забиљежио паштровски политичар и књижевник Стефан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”:

Стефан се родио и живео у Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели, опростио се од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подијели манастиру Прасквици и Св. Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. После њега Паштровићи више нијесу бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића.