За неки дан је годишњица рођења Ђуре Јакшића (8. 08. 1832 – 16. 11. 1878), који је рођен у свештеничкој породици у Српској Црњи, у Банату, под именом Георгије. Иако је био без школе, рачуна се у највеће српске умјетнике свих времена.
Он је јединствен примјер умјетника који се остварио у два различита медија, слици и ријечи, у двије аутономне умјетности, сликарству и књижевности. Учио је код многих великих сликара, живио у великим умјетничким центрима, Бечу и Минхену, али није завршио ни сликарску ни било коју другу школу. Себе је називао „молером“. Често је говорио: „Малам дању а пишем песме увече!“
Тематске сличности постоје између бројних његових слика и пјесама, па тако и између његове највредније слике „Девојка у плавом“ и пјесме „Мила“.
Прославио се и израдом икона (Христос на Гори, Извођење Христа, Апостол Петар, Апостол Павле), као и портрета од којих му је најпознатији Кнез Лазар. Најпознатија његова историјска композиција је Карађорђева смрт. То је једно од врхунских дјела нашег сликарства.
И на крају, најљепши његов портрет и најљепша међу свим његовим сликама, права насликана пјесма, јесте Дјевојка у плавом, ремек-дјело нашег сликарства, коју је ликовни критичар Бранко Поповић овако окарактерисао:
„Маркантан лик, снажан израз овог дивног Божјег створа, дат је у неколико великих и тамних мрља, како постижу само чисти и велики сликари“ .
Пјесме је објављивао у „Седмици“ и „Даници“ под псеудонимом Теорин.