ТАЈНЕ ДУХОВНОГ БЛАГА

Не фокусирајте се чврсто на циљ!

620

Пише: Ана Илић

Ако се чврсто концентришете на свој циљ, то значи да ограничавате своју интелигенцију, јер више нијесте способни да размишљате јасно и опуштено. Концентрација значи искључивање – више не запажате шта се догађа лијево и десно од вас, а то је сасвим очито ограничавање ваше интелигенције. Продавац који се грчевито концентрише на склапање уговора с купцем, на види купца у цјелини, он тиме нити себи нити купцу не прави никакву услугу.

Да се разумијемо – циљ треба да постоји, али ако се сувише снажно на њега концентришемо, више не запажамо садашњост у њеној цјелини, не понашамо се оптимално у садашњем тренутку. Другим ријечима – ми ограничавамо наш потенцијал, нашу универзалну интелигенцију.

Сувише снажно фокусирање на циљ има ефекат макро-фотографије, гдје се један објекат истиче у први план, док сва љепота  околине пада у други план и губи се синхронизација објекта са истом, односно ствара се отцијепљеност. Тако фиксан и нефлексибилан приступ циљу искључује остале сегменте живота и не дозвољава нам да уживамо у свеукупности и богатству садашњег тренутка, негирајући цјеловитост и свеприсутност.

Последице тога могу се врло лијепо проматрати понајпре у спорту. Ко се грчевито концентрише на одређен циљ, тај додуше може да постигне извесне успјехе, али прави шампион вјероватно никада неће постати, јер је у грчу. Ко је грчевит, не може да постигне оптималне резултате. Један је учесник семинара на ову тему испричао следећи примјер:

Он је често играо тенис против свог оца.  Његова је намера била да по сваку цијену побиједи свог оца. Он је мислио да је с обзиром на кондицију бољи од свог оца и да га обавезно мора  побиједити. Али стално је губио. Тиме се наравно повећавала и његова грчевитост.

 Једног јутра му је било доста борбе (он се борио за један одређени циљ, концентрисао се на тај циљ). У следећи је меч ушао без циља да побиједи, већ једноставно само да би играо. И види, од тог дана више није изгубио нити један меч против свог оца! Увијек је побеђивао. А није направио ништа друго, него отпустио. Отпор и блокада су се разрешили, живот је могао тећи, могао се мењати из тренутног стања у жељено стање.

 Оно што важи за спорт, вриједи и за сва остала животна подручја. Важи за менаџера, за продавца, за незапосленог, за мајку која жели да њен син буде успјешан у школи. Свуда влада исти механизам. Ако се круто концентришете на један циљ, ограничавате свој потенцијал.

Сумња потиче од мишљења главом и у потпуности ограничава универзалну интелигенцију. Отпустити значи имати повјерење; повјерење у живот, у незамисливу мудрост, која је присутна у сваком човјеку. Ко нема повјерења, не може да отпусти, он се мора свуда хватати.

Ко нема повјерења у живот, тај не може да очекује да ће га живот носити, да ће му чинити добро. Он тиме ограничава своје могућности у огромној мјери. Ко жели да постигне неки циљ, а истовремено сумња да ли ће му то стварно успјети, тај нема много шанси за успјех. Оваквом сумњом, он блокира проток живота. Због тога ако упркос таквом ставу постигне циљ, то је само уз помоћ релативно великог утрошка енергије и времена.

Наравно да је и Исус Христос то знао. Одговарајућа реченица код њега гласи: “Ако посједујете веру, ништа вам неће бити немогуће.”