ПОЕЗИЈА

Све бих вам опростио…

41766

То што сте ми се опанку плазили
И то што сте ми међе помакли
И мене јадног рањеног торњали
А црну плочу чекићем дотакли

И то што сте ми мутили дедине изворе
Кукуљили кумовске усеве
Руглу издигли црквене оборе
А кућу запалили к’о гусле очеве

И то што сте ми веру сатерали у чутуру
Kратке памети и дугих ножeва
Очи ми ископане закључасте у љуштуру
Ко крипте житија мојих кнежева

И котао сте ми бре с огњишта разваганили
Качамак и расо за Васкрс просули
Поганим језиком сабор опоганили
А браћу и сестре по свету расули

И да ме још вежете за колац над ископаном раком
И да ми се крви невине напијете
И да ме згазите мучки потоњим кораком
А срце (на) сред Косова копљем пробијете

И ја бих вам све то опростио
И све бих вам то заборавио
Да ми се капи нисте ругали
Да ми се капи нисте спрдали
Тој црној свили са мога чела
Корети јадној
И чоји крвавој
У којој лежи сва моја трагедија
На дугачко и широко
И цеди се кап по кап
Ко руља противника
Што мирише на барут и пролеће

…………..…Милић Радевић