пјеснички прилог

НАДА ПАВИЋЕВИЋ: Све је љубав

3155

Нада Павићевић, професор Српског језика и књижевности у пензији и пјесник, посветила је пјесму свим својим ученицима Гимназије ,,Милоје Добрашиновић“

СВЕ ЈЕ ЉУБАВ

Кад златне звијезде
по небу проспете
снове испишете
рујевина на западу
запали видике
сјетите се бијеле раде
и мириса јутарњег јоргована

Трептај прољећа на
лицима вашим
омете мисао тачну

Жар птица у рукама
врела
чудесно узбурка сјећања

Заробљене ријечи
у црвеном лишћу
читате

У бисерју над водом језерском
скривене тајновите косе
уплетене музиком сна
заслепљујућу моћ првог
погледа и пољупца осјетите

Заборавите на којој жици
Рилке свира љубавну пјесму
да л’ раван је обим круга
пасу лијепе Офелије
у зноју се будите
и смијете на мјесечини
у вртовима тихе
Татјанине чежње и
Софкине страсти
плачете с Антигоном за животом
одвучени у тешке замке
Мефистофелове
и тужно лице Аљошино

Мисао нејасна да јесмо
и да нас нема
у клупама дозрелог маслачка
а развигорац развија
пупољке нове

Вјечно млади као
атински богови
ћутите у ларми збуњености

Колико мисли без дна
носите на крилима
а усамљени
неухватљиви и ломни
као школљке бисернице

Широк загрљај до сагорелости
у бљеску свјетла и лета
земља мала
као растегнута кожа
пантера уснулог

Пронаћи највећу моћ
у тајнама светога Грала

Кад вас завара свијет
истина лице друго добије
сјетите се
,,Највећа тајна је у нама“

Нема живота без сунца
одлазе облаци временима
море небеско исписано писменима
плаветнило у оку
и суза једна од сјећања
да све је љубав.

У Бијелом Пољу,
2018. љета, маја мјесеца