ПАРЛАМЕНТ СЕДМИЦЕ (2)

МЛАДИ У ПОЛИТИЦИ: У ДПС због интереса, у опозицију због – напретка!

746

Пише: Даница Кораћ

 ,,На млађима свијет остаје“, реченица која, у Црној Гори, замало да изгуби смисао јер су млади људи једна од највећих слабости овог друштва. Поразна је чињеница да су баш они конформисти, спремни да прихвате мишљење и понашање других људи, а да на то уопше нијесу присиљени. Живе у наметнутим условима и не раде ништа да то промијене. Незаинтересовани за друштвене проблеме, они ходају ,,по добро утабаној стази и гађају камењем оне који показују нови пут“ (Волтер).

Срећом, има и оних који су скренули са пута конформизма и кренули у борбу против неправде, свако на свој начин. Питали смо их:Зашто су млађе генерације у Црној Гори пасивне и незаинтересоване за политику и проблеме у држави, уопште, и да ли младе особе које се прикључују владајућим партијама то раде само због личне користи?

Немања Вуковић, потпредсједник Демократа – Никшић:

-Сматрам да на ту летаргичност код младих људи утиче више фактора. Један од њих свакако јесте политичка понуда које је била у Црној Гори, све до појаве Демократа. Наиме, на политичкој сцени су обитавала два политичка екстрема чија се политика заснива на подјелама, мржњи, раздору, брањењу и нападању… Таква понуда није и не може бити пријемчива младим људима, управо зато што им је дато да прихватају и уважавају различитости, да се баве реалним стварима и разговарају о темама које се тичу њихове будућности, а не о 1918-ој, 1945-ој, 1999-ој, 2006-ој…

Не може већи пораз за једну државу и бољи показатељ стања у њој од тога да су они који је је највише воле, принуђени да је напусте не би ли обезбиједили егзистенцију, док синови функционера ДПС-а за ноћ троше двије просјечне годишње зараде грађана Црне Горе.

Нама сви приступају зато што вјерују у супериорност наше идеје и програмских циљева, у боље сјутра које сами можемо креирати. Насупрот томе, у ДПС, партију која не нуди програмске и идејне концепте, већ која функционише у уској повезаности са криминалним структурама, партију чији су високи функционери чланови и шефови организованих криминалних група, а која на власти опстаје продавањем магле, притисцима и уцјенама, нико не улази из љубави или визије о општем добру.

Богдан Божовић, предсједник Асоцијације младих СНП-а:

-Не само млађе генерације, већ и многи други су незаинтересовани за политику и проблеме у држави, јер сматрају да се њих то не тиче, што је, по мом мишљењу, погрешно. Политика је жива ствар, која свакодневно, нажалост негативно, утиче на наше животе (нпр. одлука о повећању ПДВ-а).

Зато је веома важно да млади људи  буду значајно укључени у политичке процесе, јер на тај начин они директно учествују у креирању друштва какво они желе да буде. Само заједничким дјеловањем може доћи до промјена које су насушно потребне Црној Гори. Што се тиче мотива за укључење у неку политичку организацију, сматрам да је то ствар личног избора, па зато то не бих коментарисао.

Иван Копитовић, представник Мреже младих ПзП-а:

-Актуелна власт жели да што више пасивизира младе људе и да им скрене пажњу са проблема који тиште све грађане. Актуелна власт је у великом страху од младих генерација, а то је ДПС и доказао пред октобарске изборе, видјевши снагу младих људи из ДФ-а. Када је улицама Црне Горе марширало преко 7.000 младих и слободоумних људи, који су жељели промјене, употријебили су сву могућу моћ и државни апарат како би на све начине спријечили побједу ДФ-а и опозиције.

Дефинитивно, млади људи који приступају ДПС-у и његовим сателитима приступају искључиво због личне користи. Могао бих поименично да набројим младе људе из ДПС-а који су се одлучили на тај корак због лоше социо-економске ситуације у земљи, а које ДПС користи за појачавање свог изборног резултата.

Саво Шофранац, шеф комисије за правна и административна питања ДЕМОС-а:

-Мислим да је незаинтересованост младе генерације за политику посљедица, прије свега, дугогодишњег трајања и несмјењивости владајуће политичке структуре, односно осјећај летаргије и безнадежности да се неким друштвеним активизмом уопште може промијенити постојеће стање.

Такође, мислим да овом стању свијести у многоме доприноси с једне стране ерозија породичних и других традицоналних вриједности, док су са друге стране млади људи анестезирани јефтином забавним садржајима које промовишу медији, као и наметањем конзумеризма као животне филозофије. Када се на све ово дода традиционално непостојање грађанске свијести у Црној Гори, те дугогодишње уништавање културних институција и образовног система, јасно је да ће бити потребно много напора да се овакво стање промијени.

(наставиће се)