парламент седмице (4)

МЛАДИ У ПОЛИТИЦИ: Без довољно слуха за опозиционо јединство!

897

Пише: Даница Кораћ

Прије три деценије на власт дођоше ,,млади, лијепи и паметни“ џемпераши, а у међувремену постадоше „краваташи“ који никако да одложе кравате и оду у политичку историју. Да ли власт ,,кад у’вати не пушта“ или су државничке фотеље толико удобне – не знам, али је јасно да је дошло вријеме да се у Црној Гори догоде промјене.

Тренутна ситуација на опозиционој сцени на улива наду да ће се опозиција удржити и коначно поразити ДПС, огромна енергија се губи на међусобне оптужбе, па све више опозиционих бирача губи повјерење, коментаришући да је све то само борба за фотеље. Ево шта о томе мисле млади политичари из опозиционих партија:

Богдан Божовић, предсједник Асоцијације младих СНП-а:

-Тачно је да постоје одређене несугласице на опозиционом дијелу политичке сцене и то не треба да буде табу тема, нити да се ти проблеми скривају испод тепиха. С друге стране, на владајућем полу влада прави хаос и то је оно што све треба да нас забрине, јер се ради о онима који доносе одлуке у име свих грађана Црне Горе.

Зато очекујем да ће опозиција превазићи неке „дјечје“ болести и посветити се синхронизованом дјеловању, јер је то једини пут који сигурно руши „кулу од карата“ звану власт ДПС-а.

Саво Шофранац, шеф комисије за правна и административна питања ДЕМОС-а:

-Опозиција у Црној Гори није у претходном периоду успјела да постигне ни минимум политичког консензуса ради остваривања заједничког циља – смјене актуелне власти. Одговорност за овакву ситуацију прије свега сносе они политички субјекти којима су грађани дали највећу подршку на претходним парламентарним изборима. Идеја бојкота парламента компромитована је перманентним сукобима у опозиционим редовима, као и нереалним амбицијама појединих лидера да на рачун других опозиционих субјеката стекну примат на политичкој сцени.

Такође, примјетно је да се унутар опозиције из дана у дан размјењују најгоре увреде, чиме се урушава повјерење грађана зарад краткорочних политичких циљева. Међутим, и поред свега мислим да је могуће да се у наредном периоду договори политичка платформа, на основу које би се дефинисало заједничко дјеловање опозиције која ће коначно довести до организовања слободних избора и смјене ове неодговорне власти.

Немања Вуковић, потпредсједник Демократа – Никшић:

-Лично нијесам наклоњен предизборним коалицијама са било којим политичким субјектом. Послије избора – да, са свима онима који нијесу у служби ДПС-а, и наравно никад са ДПС-ом, Миловим, Душковим или било чијим.

Први пут у историји црногорског парламентаризма имамо ситуацију у којој се један посланички клуб одрекао службених аутомобила, горива и телефона, имамо један посланички клуб који сваког мјесеца одваја од својих плата и обнавља школе у сеоским подручјима. Управо то говори да се Демократе не боре за фотеље и столице, већ искљичиво за права и интересе грађана.

Али, управо је то онај нови начин поимања политике и политичког дјеловања по којем се разликујемо од свих осталих. Управо је то један од разлога зашто нам сваки дан прилази велики број људи, нарочито младих, и зашто смо највећа пријетња по ДПС и по његове спаваче и сателите.

Иван Копитовић, представник Мреже младих ПзП-а:

-С обзиром да ми из ДФ-а никада нисмо сјели за преговарачки сто са Ђукановићем, на ту причу око фотеља одговор би вам можда најбоље дао неко из редова тзв. грађанске опозиције јер су они били ти који су имали кратку и неуспјешну авантуру са диктатором, након што су нас пребијали, тровали и прогонили.

Што се тиче смјене режима, ДФ је диктатора бацио на кољена у октобру 2015. па су нам они који су требали само да се сјутрадан појаве на улици са народом, забили нож у леђа и сви одреда сјели за сто са тиранином. Молили смо и звали колеге на десетине пута да нам се придруже, али одговор никада нисмо добили. ДФ има јасан и непогрешив метод за смјену режима, а то су уличне демонстрације, даноноћне, још јаче, али искључиво у складу са Уставом, не насилно, не рушилачки, већ принципијелно, досљедно и без повлачења, све до смјене овог однарођеног режима који је и вјеру продао за вечеру.