СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ

МИСТЕРИЈА: Мацурска гробља у црногорским брдима

4356

У групи „старог“ становништва из народних предања у Црној Гори налазе се и Мацуре. Трагови присуства „давњег“ народа Мацура могу се наћи у топонимима, племенским причањима која су се преносила генерацијама и породичним традицијама. Најгушћа концентрација топонима и народних предања о Мацурама примјећује се на простору општине Колашин, али ту је и Подгорица, Беране и Андријевица, тј. територије које су насељавали припадници племена Ровца, Морача, затим Пипери, Братоножићи и Васојевићи.

У Прекобрђу, селу на територији племена Морача, постоји мацурско гробље. Сјећање на овај стари народ још је живо на мјестима која се зову Села, Уљари и Чепино стајиште. За Богића Морачанина, родоначелника већине морачких братстава, каже се да је водио борбе с Мацурама. Према предању, он је убио мацурског главара Штикоја и истиснуо дио овог рода из Мораче.

Као узрок наглог нестанка старог становништва, предања наводе снијег и оштре зиме, неродне и „зле године“, помор од „чуме“, сеобе, међусобне борбе и истребљења. Људи су говорили да се стари народ „исклао међу собом“. Ови сукоби свакако су вођени због планинских испаша и у њима су, по предању, страдале и Мацуре. У Ровцима и Морачи могле су се чути узречице „поклали се ка` Мацуре“, „туку се ко Мацуре“ или „побише се ко Мацуре“, што је значило – до истребљења.

У Васојевићима се такође причало о „неким старим народима“: Шпањима, Латинима, Букумирима и Мацурама. Људи су говорили да се у раније доба знало за њихове „жртвенике“, „гомиле“ и стара селишта, од чега су у новије доба остали само трагови гробаља, црквине и срушене зидине. По свим планинским дјеловима Васојевића многа гробља називају се именом Мацура. За њих се тамо говорило да су били „ка` некакви Латини“, неки „давњи народ“ који је живио по планинама.

На подручју најстаријег дијела Васојевића, Лијеве Ријеке, у насељу Лопате, у близини Караџића смјештен је локалитет Црквина, гдје се налази старо гробље које тамошњи живаљ зове мацурским. У новије вријеме тамо су сахрањиване самоубице и непознати људи. Старо мацурско гробље постоји и у равној Требјешици. Мјештани су причали да су на оближњем брду Косману налазили остатке покућства и жељезна оруђа која су припадала „старим“ људима.

На Веруши предање приписује Мацурама два гробља. Једно се налази на Пејовом долу и занимљиво је због тога што су гробови усађени у четири купаста брежуљка, можда вјештачки подигнута, гомиле висине 5-6 метара. Остаци другог гробља могу да се виде на бријегу Главице, гдје је некада, вјероватно, било пастирско насеље.

У горњем дијелу Васојевића, око Лима, на подручју Краља, у Сјеножетима, предања један локалитет зову Мацурским кућиштима. Изнад Сјеножета назире се траг старог друма, који се зове Мацурски пут. Гробље Мацура постоји и у Божићима, а у доњем дијелу Васојевића, повише Курикућа, налазе се у земљу зарасле три зидине од по 60 стопа у дужини и 14 стопа у ширини, за које мјештани сматрају да су трагови присуства „Латина или Мацура“. У оближњем селу Бастахе једно мјесто се назива Мацурски мост.

„Стари народ“ повезује се и с конкретним породицама. Тако се причало да су у Братоножићима на Пелеву бријегу, у селу Змијинцу живјели стари становници „Мацуре-Јелавићи“, које су одатле давно истиснули Баљевићи. У ровачком насељу Влаховићима за Мрвошевиће, који су сматрали да су родом Влаховићи, постоји предање да су поријеклом од „старих“ Мацура.

О „старом народу“ Мацурама ћуте и турски извори. У попису Херцеговине из 1477. године спомињу се влашке нахије Кричак и Матаруге, али не и Мацуре. Занимљиво је да на простору Црне Горе није пронађено ниједно старо гробље Матаруга, Матагужа и Крички, „старих“ народа који су забиљежени у документарним изворима. Због свега овога може се поставити питање да ли се о „давњем народу“ Мацурама може говорити као о неком историјском племену или становништву. Можда ће се у времену пред нама ова карика пронаћи, али до тада лингвистима остаје задатак да одгонетну поријекло назива Мацура, а археолозима рад на подробнијем проучавању локалитета који носе ово име.

У следећем наставку о далматинским Мацурама који су православци и славе Светог Архангела Михаила, те да ли они могу да се повежу са старим народом из црногорских брда.

(кориштени подаци из књига Дејана Вучинића, Синише Јерковића, Јовице Кртинића и Александра Маринковића)