истраживање

Миловом сину и кумовима поклонићемо 562 милиона евра!

5020

У наредних 30 година, на колико су дате концесије на мини-електране, грађани ће искеширати Миловим рођацима, кумовима и пријатељима – најмање 562 милиона евра, кроз субвенционирање обновљивих извора енергије! Статус повлашћеног произвођача, који има право на подстицаје, до сада је добило девет мини-електрана, чији су власници у блиским везама са Ђукановићем.

Пише: Љубиша Морачанин

На једној од последњих сједница Владе Црне Горе којом је предсједавао,  Мило Ђукановић није пропустио да компанији свог сина Блажа Ђукановића „ББ хидро“ потпише концесију за изградњу мале хидроелектране на Бистрици код Колашина. Истом уредбом, Влада је одлучила да три и по пута повећа субвенције приватним инвеститорима за сваки нови киловат, а што плаћају грађани као додатак рачунима за струју. Почетком ове године, та накнада је поново повећана, тако да на мом рачуну од 170 евра износи 18 евра (рачунајући и ПДВ), док на просјечном јануарском рачуну, који износи 47 евра, то је негдје преко 4 евра.

Сваке године ће се тај износ, наравно, повећавати, како буду грађене нове електране, да би у наредних 30 година, колико трају концесије, тај износ достигао најмање 562 милиона евра – рачунајући да ће бити изграђена само по једна електрана на 84 за то одређена водотока, а с обзиром да ће их сигурно бити и по двије у просјеку по водотоку, укупна сума ће се попети и на преко милијарду!!!

Јануарски рачун аутора овог текста; за Блажа и кумове – близу 15 евра, плус ПДВ

Читав пројекат изградње мини-хидроелектрана у Црној Гори званично је правдан „вишим разлозима и општим интересима“, па се држава потрудила да максимално поједностави процедуру и скрати рокове приликом добијања дозвола за њихову градњу, а инвеститорима је омогућила и низ других олакшица.

Влада је низом раније усвојених прописа омогућила бизнисменима блиским власти да добро зараде од производње електричне енергије из малих хидроелектрана. Прије свега, Електропривреда Црне Горе је обавезна да откупи струју произведену у малим хидроелектранама. Поред тога, Влада је измјенама Закона о порезу на додату вриједност ослободила плаћања овог пореза увоз опреме и материјала за изградњу енергетских објеката, попут вјетроелектрана или малих хидроелектрана.

Зоран Вукчевић, директор Инвестиционо развојног фонда, и Олег Обрадовић један од власника мини-електрана

Инвеститори који нијесу имали новац за градњу хидроцентрала и нијесу могли обезбиједити кредите од банака, нијесу морали да брину – Влада им је обезбиједила повољне кредите из државне касе. Инвестициони развојни фонд је припремио посебан пројекат за финансирање малих хидроелектрана, у коме је предложено да се обезбиједи 55 милиона еура.

Све ово показује да је премијер Мило Ђукановић на штету државних прихода у потпуности креирао законски и сваки други оквир, како би омогућио приватни бизнис свог сина и својих рођака, кумова и пријатеља. Наиме, бивши премијер је након потписивања концесије на 30 година сину Блажу, односно фирми „ББ хидро“, за изградњу електрана на Бистрици код Колашина, концесију на 30 година за изградњу мини-хидроелектрана додијелио и за фирме „Синерџи“ и „Хидра“, при чему је један од акционара фирме „Синерџи“ Ђукановићев вјенчани кум Вук Рајковић, док је власник 98 одсто капитала „Хидре“ премијеров брат од ујака Милован Максимовић.

Градњом мини-електрана се баве и Милови пријатељи – грађевински тајкуни Томислав Челебић и Баћа Радовић, Ранко Убовић (Бемакс), Александар Мијајловић, власник „Нормала“ Жарко Бурић, као и бивши предсједник УО Прве банке Олег Обрадовић.

Упркос чињеници да грађани не могу плаћати ни сопствене рачуне за струју и да дугују преко 132 милиона за утрошену електричну енергију, а да је Црна Гора још 2014. године дебело превазишла национални циљ од 33 одсто удјела производње из обновљивих извора енергије, Ђукановић показује невјероватан степен дрскости додатним подизањем накнаде, чиме узима од грађана а поклања својим пријатељима и финансијерима.

У међувремену, прошле године, Министарство одрживог развоја и туризма издало је подгоричкој компанији „ББ хидро“ урбанистичко-техничке услове за градњу још једне мале хидролектране, овај пут на дијелу водотока Слатина у Колашину. Ради се о ортачкој фирми Блажа Ђукановића. У захтјеву за добијање енергетске дозволе, представници фирме ББ Хидро су навели да је Слатина замишљена као мала проточна хидроелектрана која би радила аутоматски, а за њену градњу предвиђено је улагање од 1,4 милиона еура.

ББ Хидро, како се наводи у Централном регистру привредних субјеката, основали су Блажо Ђукановић и његов пословни партнер Иван Бурзановић, док је Славен Бурзановић овлашћени заступник. Ђукановић је и извршни директор. Иначе,  Блажо  Ђукановић и Бурзановић од љета 2011. имају и фирму ББ Солар, чија је дјелатност постављање електричних инсталација.

Све ово нам говори о алавости актуелних црногорских властодржаца који планирају да њихов бизнис производње електричне енергије „помажу“ грађани путем увећаних мјесечних рачуна за струју. Према процјенама стручњака, просјечна мини-хидроелектрана би могла да приходује између 300 и 400 хиљада евра на годишњем нивоу.

Но, изградња електрана се не одвија предвиђеним темпом. Узроци кашњења су разноврсни – од непоштовања обавеза предвиђених уговором о концесији од стране инвеститора и неажурности просторно-планске документације, непостојања водопривредних основа, катастра водотока, као ни електричних мрежа до већине водотока, па ни плана развоја малих хидроелектрана. Све то говори да је Ђукановић пошто-пото, прије повлачења са премијерске функције, хтио да затвори читаву „конструкцију“.

Овај податак, заједно са чињеницом да су предузећа која се третирају као повлаштени произвођачи којима се плаћа подстицајна цијена новцем добијеним од наплате накнаде, у власништву појединаца изузетно блиских водећим људима у власти, довео је до бројних оптужби, нарочито од стране опозиције, која тврди да се накнада повећава само са једним разлогом, односно да се “напуне кумовски џепови”.

Но, постоји један Милов кум који се супротставља цијелој овом пројекту, а то је Милан Мане Кастратовић, предсједник Коморе стечајних управника Црне Горе (до скора је био и члан Управног одбора Рудника угља Пљевља гдје је заступао акцијски акпитал Аца Ђукановића). Он је недавно организовао протест у свом завичају, на ријеци Перућица изнад Андријевице, на чијем 20 километара дугом водотоку је планирана изградња четири хидро-електране.

Мане Кастратовић

-Пазите, за 12 година можемо да ријешимо проблем незапослености у Црној Гори, уколико новац од субвенција за електране преусмјеримо у отварање фабрика. Само да се изгради по једна електрана на 84 водотока који су за то одређени, то је 225 милиона евра које ће Црна Гора издвојити за субвенције власницима електрана у наредних 12 година! Тим новцем би држава у потпуности могла да ријеши проблем незапослености, што је лако израчунати када се зна да једно радно мјесто кошта 5.000 евра, а да има 50.000 незапослених – рекао је Мане Кастратовић за „Седмицу“.

Концесије за градњу малих хидроелектрана до сада су уступљене углавном на сјеверу земље, на територији општина Колашин, Мојковац, Андријевица, Беране, Бијело Поље, Плав, Гусиње, Плужине, као и на територији једне приморске општине – Будве.

Концесије за експлоатацију малих ријека одобрене су на период од 30 година, што по свему судећи упућује да се Ђукановић понаша као да ће на власти бити доживотно. У ствари, још 30 година, тако су негдје и рекли његови партијски сарадници уочи избора.

Слична ситуација је и у Србији. Тамо је Никола Петровић, кум Александра Вучића, власник чак 10 мини електрана.

-Неко је смислио да под изговором преласка са прљаве енергије на чисту, заради паре, а да народ остави без чисте воде. Најлакши начин да се дође до пара је да се речице и водотокови гурну у цев. Говорим о такозваним деривационим хидроцентралама. Изградња такве хидроелектане подразумева да реку сравниш са земљом, побијеш све живо у њој и стрпаш је у цев која је дугачка у просеку негде око три километра. Тако се људи, који су вековима живели поред својих речица, претварају у еколошке избеглице. Ради се о злочину према природи и према људима који живе поред воде – каже Александар Јовановић, предсједник НВО за заштиту вода Старе планине.

Због градње малих хидроелектрана, Босна и Херцеговина годишње губи више од два милиона евра – наводи се у Анализи економске оправданости концесионих накнада и подстицаја за мале хидроелектране на територији БиХ, која је урађена по наруџби Центра за животну средину из Банајалуке. Истиче се да ће штета бити вишеструко већа ако се настави са тренутним моделом подстицаја градње малих хидроелектрана.

Аутор анализе, економиста Дамир Миљевић, објаснио је како су у успостављеном систему концесија и подстицаја у градњи малих хидроелектрана, добитници искључиво власници тих хидроелектрана са загарантованим профитом, те банке које кредитирају њихову изградњу. Са становишта друштвене користи, нити једна мала хидроелектрана не доприноси грађанима Босне и Херцеговине, већ наноси немјерљиву штету, истиче Миљевић.

„Друштвена корист коју ми остваримо по основу рада малих хидроелектрана и система подстицаја у БиХ износи негдје око 8,5 милиона марака годишње. За то ми ангажујемо, односно ми, грађани и привреда, дамо 12,5 милиона марака годишње, тако да је чисти губитак, односно друштвена штета која по том основу настаје, негдје око четири милиона марака годишње“, додаје Миљевић.

Готово идентична ситуација као и у Црној Гори и Србији. Цијела Француска се дигла на ноге због минималног поскупљења бензина, код нас ова очигледна пљачка великих размјера пролази без икаквог протеста.