ПРИВАТНИ БИЗНИС НА ШТЕТУ ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ

МИНИ-ЕЛЕКТРАНЕ: Ђукановићев бизнис стољећа, о трошку грађана!

2144

У наредних 30 година, на колико су дате концесије на мини-електране, грађани ће искеширати Миловим рођацима, кумовима и пријатељима – најмање 562 милиона евра, кроз субвенционирање обновљивих извора енергије! Статус повлашћеног произвођача, који има право на подстицаје, до сада је добило девет мини-електрана, чији су власници у блиским везама са Ђукановићем. 

 Пише: Љубиша Морачанин

На једној од последњих сједница Владе Црне Горе (крајем прошле године), којом је предсједавао Мило Ђукановић, сада бивши премијер није пропустио да компанији свог сина Блажа Ђукановића „ББ хидро“ потпише концесију за изградњу мале хидроелектране на Бистрици код Колашина. Истом уредбом, Влада је одлучила да три и по пута повећа субвенције приватним инвеститорима за сваки нови киловат, а што плаћају грађани као додатак рачунима за струју (почев од 2014. године).

За просјечан рачун од 43 еура, та накнада од почетка ове године  износи 2,13 еура. Током прошле године, власници малих електрана су по овом основу добили 2,3 милиона еура од грађана, док би ове године, са будућом вјетро­електраном, требали да добију читавих 8,2 милиона.

Сваке године ће се тај износ, наравно, повећавати, како буду грађене нове електране, да би у наредних 30 година, колико трају концесије, тај износ достигао најмање 562 милиона евра – рачунајући да ће бити изграђена само по једна електрана на 84 за то одређена водотока, а с обзиром да ће их сигурно бити и по двије у просјеку по водотоку, укупна сума ће се попети и на преко милијарду!!!

Министарство економије је у јануару донијело одлуку да накнада, која се плаћа преко рачуна за струју, у овој години износи 0,47316 еуроценти по киловат-сату, због чега ће компаније које производе електричну енергију из мини-хидроелектрана (мХЕ) и вјетро-електрана ове године приходовати око 15 милиона еура – од тога ће грађани платити 8.2 милиона а остало фирме којима је тај намет, одлуком Владе, пуно мањи него грађанима.

Читав пројекат изградње мини-хидроелектрана у Црној Гори званично је правдан „вишим разлозима и општим интересима“, па се држава потрудила да максимално поједностави процедуру и скрати рокове приликом добијања дозвола за њихову градњу, а инвеститорима је омогућила и низ других олакшица.

Влада је низом раније усвојених прописа омогућила бизнисменима блиским власти да добро зараде од производње електричне енергије из малих хидроелектрана. Прије свега, Електропривреда Црне Горе је обавезна да откупи струју произведену у малим хидроелектранама. Поред тога, Влада је измјенама Закона о порезу на додату вриједност ослободила плаћања овог пореза увоз опреме и материјала за изградњу енергетских објеката, попут вјетроелектрана или малих хидроелектрана.

Зоран Вукчевић, директор Инвестиционо развојног фонда, и Олег Обрадовић један од власника мини-електрана

Инвеститори који нијесу имали новац за градњу хидроцентрала и нијесу могли обезбиједити кредите од банака, нијесу морали да брину – Влада им је обезбиједила повољне кредите из државне касе. Инвестициони развојни фонд је припремио посебан пројекат за финансирање малих хидроелектрана, у коме је предложено да се обезбиједи 55 милиона еура.

Све ово показује да је премијер Мило Ђукановић на штету државних прихода у потпуности креирао законски и сваки други оквир, како би омогућио приватни бизнис свог сина и својих рођака, кумова и пријатеља. Наиме, бивши премијер је након потписивања концесије на 30 година сину Блажу, односно фирми „ББ хидро“, за изградњу електрана на Бистрици код Колашина, концесију на 30 година за изградњу мини-хидроелектрана додијелио и за фирме „Синерџи“ и „Хидра“, при чему је један од акционара фирме „Синерџи“ Ђукановићев вјенчани кум Вук Рајковић, док је власник 98 одсто капитала „Хидре“ премијеров брат од ујака Милован Максимовић.

Градњом мини-електрана се баве и Милови пријатељи – грађевински тајкуни Томислав Челебић и Баћа Радовић, Ранко Убовић (Бемакс), Александар Мијајловић, власник „Нормала“ Жарко Бурић, као и бивши предсједник УО Прве банке Олег Обрадовић.

Недавни протест грађана на Перућици изнад Андријевице

Упркос чињеници да грађани не могу плаћати ни сопствене рачуне за струју и да дугују преко 132 милиона за утрошену електричну енергију, а да је Црна Гора још 2014. године дебело превазишла национални циљ од 33 одсто удјела производње из обновљивих извора енергије, Ђукановић показује невјероватан степен дрскости додатним подизањем накнаде, чиме узима од грађана а поклања својим пријатељима и финансијерима.

У међувремену, прољетос, Министарство одрживог развоја и туризма издало је подгоричкој компанији „ББ хидро“ урбанистичко-техничке услове за градњу још једне мале хидролектране, овај пут на дијелу водотока Слатина у Колашину. Ради се о ортачкој фирми Блажа Ђукановића. У захтјеву за добијање енергетске дозволе, представници фирме ББ Хидро су навели да је Слатина замишљена као мала проточна хидроелектрана која би радила аутоматски, а за њену градњу предвиђено је улагање од 1,4 милиона еура.

Блажо Ђукановић

ББ Хидро, како се наводи у Централном регистру привредних субјеката, основали су Блажо Ђукановић и његов пословни партнер Иван Бурзановић, док је Славен Бурзановић овлашћени заступник. Ђукановић је и извршни директор. Иначе,  Блажо  Ђукановић и Бурзановић од љета 2011. имају и фирму ББ Солар, чија је дјелатност постављање електричних инсталација.

Све ово нам говори о алавости актуелних црногорских властодржаца који планирају да њихов бизнис производње електричне енергије „помажу“ грађани путем увећаних мјесечних рачуна за струју. Према процјенама стручњака, просјечна мини-хидроелектрана би могла да приходује између 300 и 400 хиљада евра на годишњем нивоу.

Но, изградња електрана се не одвија предвиђеним темпом. Узроци кашњења су разноврсни – од непоштовања обавеза предвиђених уговором о концесији од стране инвеститора и неажурности просторно-планске документације, непостојања водопривредних основа, катастра водотока, као ни електричних мрежа до већине водоотока, па ни плана развоја малих хидроелектрана. Све то говори да је Ђукановић пошто-пото, прије повлачења са премијерске функције, хтио да затвори читаву „конструкцију“.

Овај податак, заједно са чињеницом да су предузећа која се третирају као повлаштени произвођачи којима се плаћа подстицајна цијена новцем добијеним од наплате накнаде, у власништву појединаца изузетно блиских водећим људима у власти, довео је до бројних оптужби, нарочито од стране опозиције, која тврди да се накнада повећава само са једним разлогом, односно да се “напуне кумовски џепови”.

Но, постоји један Милов кум који се супротставља цијелој овом пројекту, а то је Милан Мане Кастратовић, предсједник Коморе стечајних управника Црне Горе (до скора је био и члан Управног одбора Рудника угља Пљевља гдје је заступао акцијски акпитал Аца Ђукановића). Он је недавно организовао протест у свом завичају, на ријеци Перућица изнад Андријевице, на чијем 20 километара дугом водотоку је планирана изградња четири хидро-електране.

Милан Мане Кастратовић, Милов кум који се буни против изградње електрана

-Пазите, за 12 година можемо да ријешимо проблем незапослености у Црној Гори, уколико новац од субвенција за електране преусмјеримо у отварање фабрика. Само да се изгради по једна електрана на 84 водотока који су за то одређени, то је 225 милиона евра које ће Црна Гора издвојити за субвенције власницима електрана у наредних 12 година! Тим новцем би држава у потпуности могла да ријеши проблем незапослености, што је лако израчунати када се зна да једно радно мјесто кошта 5.000 евра, а да има 50.000 незапослених – рекао је Мане Кастратовић за „Седмицу“.

Концесије за градњу малих хидроелектрана до сада су уступљене углавном на сјеверу земље, на територији општина Колашин, Мојковац, Андријевица, Беране, Бијело Поље, Плав, Гусиње, Плужине, као и на територији једне приморске општине – Будве.

Концесије за експлоатацију малих ријека одобрене су на период од 30 година, што по свему судећи упућује да се Ђукановић понаша као да ће на власти бити доживотно. У ствари, још 30 година, тако су негдје и рекли његови партијски сарадници уочи избора.