пјеснички прилог

МИЛИЋ РАДЕВИЋ: Кораци

20844

Летео сам кроз живот к’о копље
Сада корачам онако како треба
Тело је моје пало к’о снопље
Душа не стари, смрт само вреба.

Размишљам сада лагано, полако
Мирно гледам у круг што се врти
Пребродити време није лако
Сам са собом остати до смрти.

Нема старца да жели умрети
Док га маме бескрајна небеса
Ту судбину пролазну понети
Корацима од крви и меса.

Плашиће се мртвог и закланог
Страх од правде крајњи урезали
Једног странца живота поспаног
У лудилу руке му везали.

Слушај сине: кад се вече стиша
Ако умрем то је сила виша
У памет се уздај па шта буде
Неки људи никад не полуде.

(Из збирке ,,Дани који се не броје“)