студија финских научника

Месо повећава ризик од срчаног застоја!

258

Исхрана с високим удjелом протеина животињског поријекла, која је у тренду откад је храна богата угљеним хидратима проглашена врло непопуларном и нездравом, може повећати ризик од срчаног застоја код старијих мушкараца и до 49 посто, показала је студија финских научника

До данас је спроведено мало истраживања о утицају конзумирања великих количина пилећих прса и одрезака у име губитка килограма и лијепог стаса.

Не треба заборавити ни да је тренд резултовао вишемилионском зарадом у индустрији протеинских додатака храни.

Нова студија финских научника показала је да се све врсте исхране које се темеље на конзумацији велике количине животињских протеина, повезују с повећаним ризиком од срчаних проблема.

Студија је показала да је међу средовечним и старијим мушкарцима који у организам већином уносе протеине животињског поријекла и оне из млијечних производа, ризик од срчаног застоја већи за 43 до 49 посто у односу на мушкарце који су их конзумирали у мањим количинама.

Код мушкараца чија се исхрана базирала већином на протеинима свих врста, ризик од срчаног застоја повећао се за трећину, а код оних који су конзумирали биљне протеине повећан је за 17 посто.

Треба истаћи да се већи унос биљних протеина повезује са здравијим начином живота, подсјетио је један од аутора студије др Јирки Виртанен, ванредни професор нутриционе епидемиологије на Универзитету Источне Финске.

Срчани застој подразумијева одсутност контракција или неприкладне контракције срчаних комора које одмах доводе до престанка циркулације крви.

Карактерише га нагли губитак свијести због престанка мождане циркулације.

Код срчаног застоја срце престаје да ради и не успијева да пумпа крв у друге органе. Особа која медицинску помоћ не добије на вријеме може умријети у року од неколико минута.

Др Виртанен каже да резултати његовог истраживања потврђују резултате ранијих студија које указују на то да претеривање с храном богатом протеинима из животињског меса представља здравствени ризик, међу осталим и развојем дијабетеса типа 2.

Студија, чији су резултати објављени у научном часопису Сиркулејшн, фокусирала се на неколико група хране, зависно од поријекла протеина.

Установљено је да протеини из јаја и рибе не утичу на повећану опасност од срчаног застоја. Проблем, по мишљењу финских научника, представља претјерано конзумирање протеина из меса. Истраживањем је било обухваћено 2.440 мушкараца старости од 42 до 60 година.

Праћен је њихов начин исхране и здравствено стање у 22-годишњем раздобљу. У групи су евидентирана 334 случаја срчаног застоја. Чак 77 посто конзумираних протеина било је животињског, а остатак биљног поријекла.

Свјетска здравствена организација (ЗСО) и остале здравствене институције савјетују балансирану исхрану с малим удјелом шећера, али више рибе, махунарки, поврћа и воћа.

„С обзиром на то да је ово једна од првих студија која доводи у везу опасност од срчаног застоја и исхране богате протеинима животињског поријекла, потребно је спровести додатна истраживања како бисмо сазнали може ли умјерен унос протеина ипак бити дјелотворан у превенцији срчаног застоја“, каже др Виртанен.