дестинације из снова

Малме – град насмијаних људи!

2308

Малме је некада био дански град, али га је Шведска освојила 1658. године, од када почиње његов нагли развој. У граду живи око 320.000 становника и говори се чак 150 језика

Пише: Мирослав Стефановић (В. Новости)

Од аеродрома у Копенхагену до Малмеа, куда смо се запутили тог ветровитог јесењег дана, има око тридесетак километара. Пут је беспрекоран, гужве нема, а право изненађење догодило се на полицијском пункту кад смо загазили на шведску територију. У аутобус је ушао стасити младић и рекао на течном српском: „Добар дан, покажите пасоше!“ Контрола је била рутинска, мада је брзо и пажљиво загледао час у пасоше, час у наша лица.

Преко Ересундског мореуза грабимо ка Малмеу који је почео да се развија још у 14. веку, највише захваљујући рибарима. Данас је то град музеја и рибара, у којем живи око 320.000 становника и у којем се говори чак 150 језика! У великој луци рибе има у изобиљу, а на сваком кораку се могу видети грађевине које трају вековима. Оба мора, Балтичко и Северно, не оскудевају у рибама, посебно у харингама које су пронеле славу Малмеа и целе Шведске.

Где год да се нађете у овом граду, на крајњем југу Шведске, дочекаће вас старе грађевине, иако у новом делу има и необичних облакодера. Постоје улице, испресецане каналима и мостовима, у којима се преплићу старе зграде од црвене цигле и модерне грађевине од стакла и алуминијума.

Листајући летопис Малмеа долазимо до сазнања да најстарији подаци о статусу града потичу из 1353. године, а да се на овим просторима насеље налазило још у 12. веку када се звало Тријангелн. У 15. веку то је био један од највећих шведских градова у којем је живело око 5.000 становника. Југ Шведске некада је припадао Данској, па је Малме био други по величини град ове земље. Она га је, ипак, изгубила давне 1658. и никада га више није повратила, иако је због тога ратовала. У неким каснијим периодима важио је за типичан раднички град.

Простране улице имају добро обележене бициклистичке стазе. Као и у другим скандинавским земљама, и овде је бицикл најважније превозно средство. Ко какав аутомобил има, то Швеђане не занима. Не занима их ни какав ко бицикл вози. Свако се сналази како зна и уме, а од свега је најважније да се што пре превезете од куће до посла и назад, или до обданишта да бисте преузели децу. Сви возе прилично брзо и веома су нервозни ако се, као пешак, нађете на бициклистичкој стази. Одмах схвате да сте странац. Возе по киши, ветру, снегу, хладноћи. Ако киша пада јаче, децу огрну кабаницама и бициклима само јуре улицама.

Центар града најбоље је разгледати пешице, мада може и бициклом или из брода који крстари каналима.

Фасаде зграда и кућа су офарбане и сређене, а казне за сва евентуална несанирана оштећења прилично су високе. Главна железничка станица је право ремек дело. Саграђена је од црвене цигле, унутрашњост је као пре много деценија, а мноштво ресторана уливају сигурност да никада нећете остати гладни. Посебна атракција у једној од улица је апотека „Лав“, смештена у палати Теш. Има старински излог и потпуно очуван музеј фармације из 1898. године. Полице, велики лустер, таваница и намештај исти су као и пре 119 година.

У главној улици је такође велики број ресторана. Ако је дан сунчан, Швеђани се тискају у осунчаним деловима кафића, јер ако им ишта недостаје онда су то дани пуни сунца. Живе опуштено и комотно, не занима их како је ко обучен, колико зарађује, не теже луксузу, не расипају се новцем. Кад год су у прилици, хрле у топлије крајеве, јер клима овде није сурова, али имају много кише и ветра.

Петак вече је време за седење у ресторанима, када се пије пиво, кафа и топла чоколада. Пиће је скупо, тако да се набавља на бродовима у некој од данских поморских лука. Викенд је резервисан за породицу, пријатеље, за одлазак у природу, а осталим данима после шест увече радње су затворене, а на улицама можете да сретнете, на бициклу наравно, само оне који се враћају са посла или су се некуд циљано упутили.

Којом год улицом Малмеа да кренете видећете неки од двадесетак музеја, катедрале, цркве, кружну тврђаву која је некад била затвор. Има град и стотинак малих и великих галерија, десетине позоришта, велику библиотеку, оперу, музеј чоколаде и једну од највећих изложбених дворана савремене уметности.

Омиљено одредиште туриста је Велики трг, познатији и као главни градски трг из 1538. са фонтаном и Градском кућом, саграђеном 1546. године. На њему је и статуа краља Карла Десетог Густава Шведског. Од тада па до данас он важи за највећи скандинавски трг. Постоји у Малмеу и Мали трг којег још називају Лила Торг, главно стециште забаве, са кафићима, ресторанима и ноћним животом. Многе грађевине су подигнуте између 1600. и 1800. године, па је сасвим разумљиво што су оне најчешће у објективу туриста. Били смо и на две пијаце у центру града. На једној се продаје воће, пристигло из свих делова света, а на другој цвеће.

Швеђани су насмејани, растерећени, као да никаквих брига немају. Просто да им човек завиди на тој опуштености. Сви говоре енглески, спремни су да вам помогну ако се са планом града не сналазите баш најбоље.

Изузетно цене своју валуту, шведску круну, као и свој језик. У мењачницама, приликом промене евра у круне, зарачунаће вам провизију од пет евра на било коју суму, па је најбоље да се у промени валуте удружите бар са још четири пријатеља јер ћете онда за конверзију дати само евро!

У Шведској живи око 150.000 Срба, мада бројке нису прецизне. После Финаца, Срби су најбројнији у овој земљи. Из бивше „југе“ у Малме се својевремено доселило око 15.000 људи. Сада је већ стасала друга, па и трећа генерација. Срба има свуда у Шведској, тако да смо их срели и у Хелсингору, на североистоку Сјаеленда, где је ренесансни дворац Кронборг. На различитим су пословима – од кувара, конобара до грађевинаца и инжењера електронике. Многи раде и у домовима за старе, јер је то овде тражено и добро плаћено занимање.

Малме је путем и пругом повезан са Копенхагеном. Отварањем модерног моста са четири траке и железничког саобраћаја са два колосека, преко Ересундског мореуза, у дужини од осам километара, из једне у другу државу стиже се за око пола сата. Део пруге и пута иду испод мора. То је најдужи комбиновани мост-тунел такве врсте у Европи и најдужи је мост на свету који прелази државну границу. Реч је о грађевини која је од великог значаја за обе земље, посебно због туризма и транспорта робе.