„Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне.“ Лк. 12,37
У сваком дијелу свијета сви траже љубав, јер сви су убијеђени како само љубав може спасити свијет, само љубав може дати смисао животу, чинећи га вриједним да буде проживљен. Али колико је мало оних који схватају шта је стварно љубав и како се рађа у људском срцу!
Често се мисли да се љубав огледа у позитивним осјећањима, или у служењу другима, у добронамјерности, у ненасиљу. Али све то, само по себи, није љубав. Љубав извире само из спознаје – ви можете стварно вољети некога само онда и у оној мјери у којој реално видите ту особу, мушкарца или жену, овдје и у овом тренутку, а не онако како живи у вашем сјећању или вашој жељи, у вашој машти или пројекцији, јер тада не волите ту особу, већ само своју представу о њој, или волите баш ту особу, али прије свега као објекат своје жеље, а не онакву каква она стварно јесте.
Први корак ка љубави састоји се, дакле, у виђењу те особе или било чега, онаквих какви стварно јесу. Али то укључује врло строгу дисциплину: да ућуткате своје жеље, предрасуде, успомене, пројекције, свој тенденциозни начин гледања. Ријеч је о тако строгој дисциплини да се већина људи и душом и тијелом радије упушта у ропске акције, јер нису вољни да се подвргну искушењу ватре овог аскетизма. Када ријешите да служите некоме иако се нисте потрудили да га темељно упознате, да ли излазите у сусрет потребама те особе или својим потребама? Ето зашто је први услов љубави да реално видите другога.
Други услов, и једнако важан, је да реално видите сами себе – говорим о немилосрдном снопу свјетлости који морате усмјерити на своје мотивације, осјећања, потребе, на своје непоштење и егоизам, на своју тежњу да контролишете друге и манипулишете њима. Морате назвати ствари њиховим правим именом, независно од тога колико таква открића и посљедице могу бити болни.
Када сте достигли такву спознају себе и другога, открићете шта је љубав. Јер, тек тада ћете имати будан дух и срце, пажљивост, кристално јасну перцепцију и сензибилност које ће у вама развити способност за прецизан и прикладан одговор на сваку ситуацију, у сваком тренутку.
Понекад ћете осјетити неодољив порив за акцијом, понекад ћете остати спутани и блокирани; понекад ћете игнорисати друге, док ћете им у другој прилици поклањати пажњу коју они траже; понекад ћете бити љубазни и попустљиви, понекад тврди, бескомпромисни, можда чак и насилни. Љубав, у суштини, рађајући се из сензибилности, поприма различите и неочекиване облике, и не одговара ниједном појму или унапријед фабрикованим принципима, већ само реалном и конкретном тренутку.
Када први пут окусите ову сензибилност, можда ће вас преплавити страх – јер, сви ваши одбрамбени механизми пашће као куле од карата, ваше непоштење биће разголићено, срушиће се зидови којима сте се окружили.
Замислите страх неког богаташа, када прихвати да стварно види биједно стање у коме живи сиротиња; замислите ужас диктатора презасићеног својом моћи, када реално сагледа стање народа који угњетава; замислите панику неког фанатика када заиста спозна лажност својих идеја које не одговарају ничему у стварности. Ето зашто је најтежи чин за који је људско биће способно, чин од кога се највише стрепи, чин виђења. Од њега потиче љубав, или, да будемо прецизнији, сам тај чин виђења јесте Љубав.
Када прогледате, ваша сензибилност довешће до свјесности, не само у погледу ствари које сами бирате, већ свих других стварности. Ваш сироти ‘его’ очајнички ће се трудити да отупи ову сензибилност, јер ће, када све његове одбране падну, бити разоружан и неће више имати за шта да се закачи. Дозволите себи да видите, и ваш ‘его’ ће умријети.
Ето зашто је љубав тако ужасавајућа – јер љубав је виђење, а виђење је умирање. Међутим, то је истовремено најпријатније и најузбудљивије искуство које може да вам се деси. Јер само у смрти вашег условљеног, лажног ‘ја’, вашег ‘ега’, налазе се слобода и мир, спокојство и радост.
Ако заиста желите љубав, онда смјеста одлучите да се посветите виђењу, озбиљно се латите тог задатка, и суочите се с неким ко вам је одбојан, и ко се отворено супротставља вашим предрасудама. Или, умјесто тога, усредсредите се на неку особу или ствар за које сте везани, и сагледајте патњу, узалудност и робовање у таквом односу, а затим с љубављу гледајте лица и понашања људи око себе.
Дајте себи времена да уживате у погледу на природу, лет птице, цвијет у трави, суви лист који пада у прашину, речну струју, излазак мјесеца, профил неке планине наспрам неба. Радећи такве ствари, тврди заштитни оклоп око вашег срца омекшаће и отворити се, а ваше срце ће оживјети, сензибилно и одговорно. Мрак ће устукнути из ваших очију, ваша визија постаће чиста и дубока, и ви ћете најзад познати шта је љубав.
