На Фејсбуку и у животу Либеро, Марко Вујовић је авантуриста, заљубљеник у фолклор, музику 80-их и носталгичан једино када је у питању стара добра Југославија
Пише: Даница Кораћ
Марко Вујовић је рођен на Цетињу, има 51 годину, двоје дјеце и брак иза себе. Каже да је срећно разведен јер активно учествује у одрастању сина и кћерке. Завршио је Економски факултет у Подгорици, а запослен је у Општини Будва као руководилац службе за буџет, гдје је и настањен од 1998. године.
На Фејсбуку је активан од самог почетка, али под именом Либеријус Либеро, а објаснио нам је и зашто је то тако. Наиме, Марко је прије појаве ове друштвене мреже био члан бројних музичких сајтова (гдје се дружио са југоносталгичарима) који су захтијевали да се пријављује са одређеним ,,никнејмом“, а он је одлучио да то буде ,,13 Либеро“.
Број 13, за многе несрећан, али за Марка очигледно срећан јер је 13-ог рођен, завршио војску и факултет. Ријеч ,,либеро“ му се одувијек свиђала и ,,вукла“ га на слободу. ,,13 Либеро“ је 2007. године за један од тих музичких сајтова извјештавао са фестивала Сан Ремо.
Слободан у животу, интерпретацији и покрету, Марко се опредијелио за исту такву умјетност, фолклор. Док је живио на Цетињу, 15 година је играо у КУД ,,Његош“, а онда се преселио у Будву и наставио да игра пет година у КУД ,,Кањош“. Након тога, заједно са својим кумом, и уз Божју помоћ, основао је фолклорни ансамбл ,,Стара Будва“.
Испричао нам је да фолклору дугује пуно, а највише то што је обишао многа мјеста гдје су се одржавали међународни фестивали (Праг, Беч, Монте Карло, Барселона, Венеција, Верона, Римини, итд.) и упознао велики број људи од којих су му данас неки добри пријатељи.
Маркова фолклорна прича и даље траје. Сада је предсједник друштва и члан ветеранске секције па му се пружа прилика да, с времена на вријеме, отпутује са фолклором. Прошле године су учествовали на фестивалу у Грчкој, а такође, са смотром ветерана често путује по Србији.
Још једна велика љубав која га прати кроз читав живот је музика. Марко ужива у својој колекцији музичких енциклопедија, књига о музици и биографијама пјевача. Савремену музику слабије слуша, јер је заљубљен у ону из 80-их година прошлог вијека.
Овај човјек никад не мирује па у слободно вријеме са Интернета ,,скида“ старе текстове из периода СФРЈ. Текстове слаже хронолошки од 50-их година до трајања оне, за њега, ,,праве Југе“. Прича да му је мини-библиотека препуна материјала па размишља да их преточи у књигу која би се звала ,,Моје СФРЈ године“. Књига би обухватала догађаје (музичке, спортске и глумачке), утиске, импресије, одушевљења и разочарења која су обиљежила тај период.
Последњих десет година, Марко посјећује карневале са НВО ,,Фештађуни“ из Будве са којима има одличну сарадњу. Карневали се, углавном, одржавају на простору бивше Југославије па је тако прошлог мјесеца био у Македонији (Струмица), а 1. априла ће ићи у Раковицу.
Занимало нас је која земља је оставила највећи утисак на Марка и у којој се осјећа као у својој, а он је рекао да је то Италија. ,,Гледајући РАИ, 70-их година, заволио сам ту земљу. Научио сам италијански кроз курсеве, музику и спортске преносе. Мислим да су по менталитету веома слични нама. Заволио сам и Јувентус јер ми се свидјело како Бетега игра, а Зоф брани“. Прошле године је ишао на утакмицу да гледа Јувентус уживо, а сада жељно ишчекује утакмицу са Барселоном да види ,,ђе смо и што смо“.
Па, срећно!