сасвим лично

ЛЕКСИКОН СЕДМИЦЕ: Матија Милачић

1981

Матија Милачић је рођен у Подгорици, на Огњену Марију 1982 године, као близанац у породици Милоша и Славице Милачић. Он и близанац су управо по свецу добили имена Огњен и Матија.

Одрастао у Старој Вароши. По наговору другара из зграде, пријављује се за такмичење „За минут славе“ и осваја га, после чега добија посао на ТВ ИН. Касније је радио и на „Елмагу“ и „Другачијој радио станици“, а у међуремену је завршио трогодишње студије спортског новинарства на Европској Вишој школи у Београду.

Од 2012. године ради на телевизији 777 гдје креаира и уређује више емсија – „Град који волим“, „Музиковин“,  „Футсал ЦГ“…

Посебно је поносан што је био учесник првог црногорског „Телетона“.

На Никољдан 2011 године, организује Удружење грађана за заштиту и коришћење ћириличног писма „Ћирилица“.

Отац је двоје дјеце, и футсал судија при ФСЦГ, велики заљубљеник у фудбал и термине које игра неколико пута недељно са кумовима, пријатељима и браћом.

Ваш животни мото?

„Боље исправно храбро, него кукавички разумно”

Шта сматрате својим највећим успјехом?

Што сам засновао породицу и добио двоје дивне дјеце. Захвалан својој супрузи као сваки Црногорац. И што сам син Милоша и Славице Милачић, те да их нијесам осрамотио у ничему.

Шта бисте промијенили код себе?

Да не будем више наиван.

Кад сте били најсрећнији у животу?

Не кад сам био, него сам увијек најсрећнији када схватим да ми је Господ дао још  један нови дан да започнем са породицом и пријатељима.

Који таленат бисте вољели још да посједујете?

Задовољан потпуно са овим што је Бог дао.

Чега се највише плашите?

„Није страшно умријети, страшно ће бити пред Господом стајати “

Шта Вас највише изнервира или наљути?

Саобраћајна некултура, неписмени и прости људи, они људи који мисле да све знају а не дају се научити, родитељи који не васпитавају своју дјецу, односно не разговарају са својом дјецом. Они који имају свој промашени живот, па се јављају да друге уче??? То се преко дјеце види најбоље!

Због чега се највише кајете?

Највећа је лаж, када кажу, да ће те се у животу највише кајати за оно што нијесте урадили, него за оно што сте урадили, ја сам своја кајања испричао свом свештенику.

Чега се најчешће сјетите из дјетињства?

Бабе и дједа по мајци, отприлике свих тих лијепих успомена, а што је најбоље, често ме данас неки мириси на улици, неке слике, бљескови, врате на те дане мог дјетињства. „Лијепи дани мог дјетињства, мало хлеба, а гладан не остах…“ како каже Шабан Шаулић у пјесми.

Која историјска личност Вас посебно импресионира?

Цар Срба, Бугара и Грка, Стефан Урош IV Душан Силни, замислите рецимо такав човјек од 2,14 м висине и на коња од два метра, када изађе да диже морал својој војсци. Па рецимо Краљ Никола, Војвода Мишић, Бојовић, Путник, Његош, Свети Петар Цетињски, Свети Василије Острошки и Тврдошки, Арсеније Ждребаонички, Стефан Пиперски,борац за независну Шкотску Вилијам Волис.  Импресионирају ме уопште људи који су своје животе живјели часно и достојанствено. Нису дали на себе, борили се и вјеровали. Никола Тесла, Цар Лазар такође.

Три најљепша природна бисера у Црној Гори?

Моји Кучи, тазбинска Бјеласица и село Липово, једно од најљепших села у Црној Гори и Ђурђевића Тара.

Најљепша грађевина у Црној Гори?

Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици.

Омиљени писци и књиге?

Највише волим да читам духовне књиге, моји омиљени писци су управо оне дивне монахиње, које су нам на папиру пренијеле разне догодовштине и ријечи наших великих и прослављених духовника почев од манастира Тврдош, Острога, Пипера, Ждребаоника, па све до Хиландара, Јерусалима и даље широм царске Русије.

Омиљени филмови?

„Острво“ Павла Лунгина, „Покров“, „Маратонци“, „Ко то тамо пева“ „Небеска удица“, „Балкански Шпијун“, „Професионалац“…итд. Малтене, све „екранизоване представе“ великог Душана Ковачевића.

Омиљени пјевачи (групе) и пјесме?

Ја сам неко, ко је доста тежак за музику. Могу да слушам све и свја осим неартикулисаних звука и тонова међу којима спадају правци музике хард кор, панк, хеви метал. Обично у ауту слушам севдалинке од Наде Мамуле, Баба Исовића, Зорана Калезића, Маринка Роквића, Недељка Билкића, па ћер до Леа Мартина, Индекса, Тозе, Томе, Бобе Стефановића, Легенди, а омиљена пјесма је, наравно има их много али ћу издвојити ону која је везана за мога хероја до дан данас а то је за мајку. Пјесме су „Теби мајко мисли лете“, „Мислио сам сваки дан“ , „Зарасле су стазе моје“  и  „Жуте Дуње“.

Када бисте могли да изаберете било коју особу на свијету, кога бисте позвали на вечеру?

Супругу наравно!

Лик из данашњег свијета, кога посебно цијените?

Данас искључиво цијеним људе, како младе тако и старе, који су свој живот посветили раду, учењу, правим вриједностима, родитељима, породици. Који поштују прво себе па и друге око себе, и који не пате од титула, статуса, итд…Јер ко не поштује родитеље, тај неће поштовати никога, неће имати ауторитета, а на крају неће поштовати ни своју земљу и свој народ. Такви људи, таква омладина нам не треба. Треба нам здрава омладина, одлични студенти, добри људи у будућности!

Која је Ваша најдража успомена?

Дјетињство.

Које вам се мјесто у свијету посебно свиђа?

Русија иако никада нисам био у истој. Али хоћу сигурно, чим се укаже прилика, можда управо ове године када крене светско фудбалско првенство!

Који је најдрагоцјенији предмет који посједујете?

Крст часни око врата!

Која је ваша највећа екстраваганција?

Не бих знао шта значи та ријеч, волим да се служим мојим србским језиком и писмом, ја сам ипак сасвим обичан подгорички син.

Шта мислите о друштвеним мрежама?

Приватности више нема, службе су нас добиле на изволте. Колико су добре, толико су и лоше.

Шта за Вас подразумијева савршен дан?

Јутарња кафа 07.30, посао до 16.00, ручак до 17.00, одмор, шетња поподневна и фудбалски термин до 23.00

Ваш хоби?

Судим футсал неколико година уназад, а од 1999 сам постао фудбалски судија, стигао до друге лиге, а онда прешао на футсал. То је мој хоби.