41 година од смрти силване арменулић

Леди Ди југословенског самоуправног социјализма

530

Митске смрти славних личности у аутомобилским несрећама одувијек су привлачиле пажњу. Грејс Кели, принцеза од Монака, добила је мождани удар док је управљала својим колима. Живот је на друму изгубио и Џејмс Дин. Саобраћајна несрећа и смрт високог комунистичког функционера Слободана Пенезића Крцуна и дан-данас храни теорије завјере. Или је све заиста толико чисто или дјело служби безбједности.

Саобраћајна несрећа која се десила 10. октобра 1976. код мјеста Колари на ауто-путу Београд–Ниш, у којој је погинула Силвана Арменулић, постала је прва трагична смрт југословенске поп културе. Са њом су тада настрадали и њена сестра Мирјана Барјактаревић и виолиниста Раде Јашаревић.

Она је прва естрадна личност чија је смрт попримила митске димензије. И то иако је већ била прави суперстар. Пјесма „Шта ће ми живот“ Томе Здравковића, коју је отпјевала у ТВ серији „Љубав на сеоски начин“, постала је мегахит, а истоимена плоча, коју је издао загребачки „Југотон“, продата је у, за то вријеме, невјероватних 300.000 примерака.

Прва фолк пјевачица којој је народњачки оквир постао тијесан, па се пребацивала на терен својствен поп звијездама. Прва је заиграла на сексепил. Раскошно попрсје достојно Брижитке, име које је преузела од глумице Силване Мангано, другачији имиџ.

Томи Здравковићу је купила прво одијело у којем је наступио, Тозовца је из кафане пребацила на велику сцену. Као и код свих прераних смрти славних личности, и њена погибија је постала тема за теорије завјере. Неке од тих теорија говоре да је она била жртва тадашњег режима у Југославији, пре свега у Србији. Силвану су оптужили а касније и осудили на двије године условног затвора, и то због утаје пореза. С друге стране, тврдило се да су њени проблеми почели када је у Канади 1969. одбила да пјева у сали у којој је била истакнута слика четничког вође Драже Михаиловића.

Кажу и да је пријавила колеге које су тада певале: Цунета Гојковића, Тозовца, браћу Бајић, којима је због тога тадашња власт одузела пасоше.

Била је удата за тадашњег талентованог и популарног српског тенисера Радмила Арменулића, што је био први спортско-естрадни брак старе Југославије. Описујући погибију Силване Арменулић (рођена Зилха Барјактаревић), хрватски филозоф Борис Буден означио је пјевачицу као „Леди Ди југословенског самоуправног социјализма“.

Ко није био међу пијанцима, не зна колико је то страшно

Рођена је 1939. године у Добоју као Зилха Барјактаревић, а умјетничко име Силвана добила је по италијанској глумици Силвани Мангано. Била је једно од десеторо браће и сестара. Као мала обољела је од тада смртоносне дифтерије и само је чудом успјела да преживи, али њен млађи брат Хајрудин није.

„Били смо једно другом до ува и мајка нас је, кад би је питали за наша имена, на прсте набрајала. Како је састављала крај с крајем, још не могу да схватим. Све је морала да мери кроз онај вражји број девет: девет капута, девет оброка, девет пари ципела… Зато сам маштала о дану кад ћу јој се скинути с врата“, испричала је Силвана о одрастању уз оца алкохоличар и жртви мајке.

Са шеснаест година Зилха се одселила код своје тетке у Сарајево. Иако малољетна, почела да пјева по кафанама на Илиџи. Убрзо ју је запазио хармоникаш Исмет Алајбеговић Шербо, који је, одушевљен њеним гласом, хтио да је прикључи свом оркестру. Пошто је била малољетна, за то јој је било потребно одобрење родитеља. Они су се испрва томе противили, јер у то вријеме професија кафанске певачице није представљала неко престижно занимање.

„Данас се најежим кад уђем у кафану. Требало је издржати непријатности и понижења. Ко није био међу пијанцима, не зна колико је то страшно. То говорим ја која сам певала у бољим локалима, могу да замислим како је оним певачицама у разним прчварницама где их већина гостију гледа и слуша без поштовања“, рекла је Силвана.

Судбина је је спојила са Томом Здравковићем на необичан начин. Наступајући у Лесковцу 1958. године спазила је на клупи испред хотела промрзлог младића. Није имао новца да се врати кући, а није имао ни гдје да спава а она му је понудила помоћ. Замолила је управника хотела да несрећном младићу нађе било какав посао и смештај. Имала је тада имала 19 година, а Тома Здравковић 20. Управо је он за Силвану написао пјесме које су је прославиле на читавом Балкану. Између осталог и хитове „Шта ће ми живот“.

Супруга Радмила Арменулића упознала је у хотелу Гранд и неколико мјесеци касније, на јесен 1961. године, Радмило је запросио Силвану. Вјенчали су се 26. октобра, без знања родитеља.

Прву плочу Силвана је снимила за Дискос из Александровца и са оркестром Илије Спасојевића, у тиражу од чак педесет хиљада примјерака. То јој је отворило врата радио-станица, које су тада биле оно што је телевизија била осамдесетих и деведесетих, али у исто вријеме представљало и потврду да више није кафанска пјевачица већ естрадна умјетница.

Тих година, кад су се издавачи утркивали у откривању нових звијезда народне музике, Силвана је прво потписала уговор са ПГП-РТС-ом, за који је снимила четири дуетске плоче са композитором Петром Танасијевићем. Ова издања доживјела су велики успјех, али Силвана је хтјела више, жељела је соло албуме. Зато је прихватила понуду Југотона и већ почетком јануара 1967. у сарадњи с Ацом Степићем снимила нови албум.

„Пријатељство између Силване и мене трајало је годинама. Сретали смо се по разним градовима и 1969. године нашли смо се у истој групи. Тад сам већ био популаран и тражен композитор. Силвана је била на прекретници. Имала је само једну боље слушану песму, али не и хит. Чини ми се да је то била Над извором врба се наднела. Стално је гунђала како јој треба права ствар, да сними плочу и буде у шпици. Питала ме шта да ради, како да се пробије. Инсистирала је да јој напишем песму. Али шта? Ја сам увек био у неким романтичним везама које су ме инспирисале. Са Силваном је било тешко. Причали смо данима, била је несрећна. Откривала ми је детаље из свог брака који је био лабилан, напросто је очајавала. Често ми је говорила: Јао, овај живот мој! Нека иде све у ђавола, кад ми ништа не иде од руке! Нит’ брак, нит’ ово, нит’ оно… И једном док смо се возили бусом на концерт, кажем јој: Знаш шта, то је интересантно, да ти ја направим песму баш као што ти причаш, онако како се осећаш. Онда ћеш боље певати“, причао је својевремено Тома Здравковић.

Звијезда је рођена

„А ја сам размишљао о Силвани и оном њеном шта ће ми живот. И пошто смо имали паузу, пио сам са неким друштвом два-три дана, тотално сам био болестан, уморан и пробудио се у хотелу Славија. Око девет требало је да кренемо на турнеју. Онако сав избезумљен, мамуран, глава ми отпада, сиђем, поручим кафу и из чисте муке узмем од конобара блокчић за рачуне и оловку. Мислим, то ми никад није било тешко, сад ћу бар да напишем песму за Београдски сабор. Одједном, схватим да ће песма Шта ће ми живот бити одлична и оставим је за себе, да је певам на Сабору. На турнеји Силвана ми је говорила како треба да сними плочу и у исто време постоји шанса да игра у некој телевизијској серији. А нема праву ствар ни за плочу ни за серију. Кад смо се вратили са турнеје, ја сам кријући се мало од ње, отишао у студио да снимим нумеру Шта ће ми живот. Радио Београд и Естрада спремали су заједничку плочу са стварима које ће бити на Сабору, али Силвана је чула песму баш у том студију Пет и почела да ме убеђује: Дадо, молим те, ова је песма за мене, ти мораш да ми је даш. И шта ћу, дам јој нумеру. Уосталом, то је била њена прича, песма је настала од онога што је она мени причала. Узми, ионако сам је правио за тебе. Тако је било суђено“.

Пјесма Шта ће ми живот, коју је Силвана пјевала и у серији Љубав на сеоски начин, продала је плочу на којој се налазила у 300.000 примјерака. Звијезда је рођена.

„Велики сам песимиста. Бојим се живота, будућности, оног што ће сутра бити. Стрепим да ли ће га уопште бити“, причала је у једном интервјуу 1972. године.

Силвана је обожавала јаке и брзе аутомобиле. Агресивна вожња била је њена пасија. Ипак, показаће се да би те кобне октобарске ноћи 1976. године било боље да је она била за воланом.

„Дан је почео уобичајено, а Силвана и Мирјана почеле су да се спремају за пут. Требало је да и ја пођем с њима, али остала сам код куће да бих погледала филм. Кад су кренуле, Мирјана се вратила на врх степеништа и пољубила ме“, причала је њена сестра Дина присјећајући се последњег поздрава са сестрама.

Вољела је брз живот

По доласку у Пожаревац и учествовању у јавном снимању емисије РТВ Београд, Силвана и Мирјана отишле су на отварање ресторана Ленин бар. Ентеријер ресторана подражавао је пећину, па су са плафона висили вјештачки сталактити. Док је устајала, Силвана је један закачила главом и осетила оштар бол који се наставио и у каснијим сатима, али и сјутрадан, када је требало да уз друге звијезде наступи на завршној свечаности Жупске бербе грожђа. Сестра јој је масирала главу, али бол није престајао. Публика ништа није примијетила, али Силвана је извела само четири умјесто осам пјесама и кад је сишла са бине, дословно се срушила на столицу држећи се за главу.

Пошто се мало освјежила, спаковала је ствари у гепек и села за волан свог форда гранаде. Поред ње села је Мирјана. Певач Љубомир Ђуровић питао их је да ли може с њима, а онда је притрчао Миодраг Јашаревић, готово у паници, и замолио их да га повезу пошто ће остали кренути тек након завршетка преноса утакмице Југославија-Шпанија. Чувши ово, Ђуровић који је иначе неупоредиво бољи возач од Јашаревића, ријешио је да остане и гледа утакмицу са осталима.

„Сви смо били изненађени што је бата Раде сео за волан. Он је увек спавао кад га је неко возио, стално је био уморан и неиспаван. Такође, био је плашљив и лош возач. Силвани је вјероватно било много лоше кад је њега натерала да вози“ причао је касније музичар Љубиша Павковић.

Према реконструкцији несреће, на равном путу форд гранада кретао се брзином од око 150 километара на сат, а онда је изненада почео да прелази у лијеву, супротну коловозну траку и услиједио је судар. Возач камиона из даљине је видио фарове како му се брзо приближавају, али је помислио да ће се мимоићи. Схвативши да ће доћи до судара, почео је да кочи, али било је касно. Десна страна форда гранаде таквом силином закуцала се у камион да му је комплетно извалила предњи десни точак, полуосовину и подвукла се под њега.

„Увек ми је тешко када морам да причам о њеној погибији. Прихватио сам оно што је писало у полицијском извештају, а после су ми рекли да је можда и она била за воланом. Све те приче које се везују за њену смрт сматрам кафанским. На сваку годишњицу Силванине смрти идем на њен гроб, а некад одем и без неког формалног повода. И наша ћерка Гордана увек сама посећује мајчин гроб, не воли да иде када је гужва. Нерадо о томе говори, што је разумљиво, јер је имала само 12 година када је Силвана погинула. Поставио сам на гробу два бела голуба од мермера. Памтим је као особу која је безгранично била храбра. Ничега се није бојала. Волела је брз живот и узбуђивале су је опасности. Једном је у Немачкој залупила врата стана, а кључ је остао с унутрашње стране. Изашла је на симс широк око 40 центиметара по коме је, на висини од двадесет метара, обишла кућу и кроз прозор на купатилу ушла у стан. А као супруга и друг била је нежна, пажљива и благодарна“, испричао је Радмило Арменулић.

Извор: Недељник