српски светитељи

Црногорци отели Кучима мошти св. Арсенија!

7284

Св. Арсеније Сремац је био други архиепископ српски, од 1233. до 1263. године, дакле, наследник Светог Саве. Његове мошти данас се налазе у манастиру Ждребаоник, а вјековима су их монаси преносили од манастира до манастира по Црној Гори и околним племенима, да би их сачували од Турака. Приликом похаре Куча, 1856. године, црногорска војска је однијела његове мошти из цркве на Косору.

Датум и мјесто рођења Арсенија Сремца није тачно утврђено. Према једном предању родио се у Срему у селу Дабар, а према другом родио се у Далмацији. Замонашио се у младости и кад је чуо за дјелатност Светог Саве отишао је њему у Жичу. Свети Сава га је убрзо поставио за игумана Жиче.

Арсеније је за архиепископа изабран вољом Светог Саве који се 1233. повукао са трона пред други полазак за Јерусалим.

Архиепископ Арсеније је саградио Цркву Св. апостола у Руговској клисури код Пећи. У вријеме његове управе, 1253, сједиште архиепископије је пребачено из манастира Жиче у манастир Пећка патријаршија, пошто је Жича била нападнута од варвара.

Повукао се са трона 1263. услед тешке болести (парализе). Боловао је и умро у манастиру Црнчи код Бијелог Поља (тадашњем жичком метоху) 10. новембра 1266. и сахрањен у Храму Светих апостола у Пећи. Његове мошти ношене су и чуване по разним манастирима, а од 1920. године налазе се у манастиру Ждребаоник код Даниловграда.

На страници, поријекло презимена, село Будимља (Беране) стоји: „На дну Будимље, до самог Лима, налази се црквина Шудикова, која је још из доба Немањића. Црква је била посвећена Св. Арсенију, чије је тијело ту пренесено из Пећи и ту је неко вријеме почивало, докле га опет нису склонили испред турског зулима.“

По Андрији Јовићевивићу (‘Зетски гласник“, бр 62, 1933.), мошти св. Арсенија пренијете су из Пећке патријаршије у пећине код манастира Довоље; одатле у Манастир Морачу, а одатле у цркву на Косору (у Кучима).

У Медун су га, 1844 године, донијели монаси из Мораче, али их је игуман Димитрије послао у Куче рекавши: „Ту је слободан од Турака, а овдје га не смијемо држати близу колашинских и других Турака.“

Када су Црногорци кнеза Данила похарали Куче (1856), оскрнавили су и цркву на Косору, одакле су отели мошти св. Арсенија и однијели их у манастир Ждребаоник гдје су биле до 1884. године, одакле су по наредби књаза Николе пренијете у манастир Косијерево (на крајњем југозападу Бањана), затим 1914. године у манастир Острог, и онда поново, 1920, у манастир Ждребаоник гдје се и данас налазе.

Српска православна црква га прославља 10. новембра. Српска црква у Зети, као и књажевини  и краљевини Црној Гори га је одувек прослављала, а тзв. Црногорска православна црква га је, заједно са светим Савом, избацила из календара, иако се у Орлићу (црногорски годишњаци из 19. вијека) св. Арсеније наводи као црногорски светац, јер су му мошти на тлу тадашње Црне Горе.

Црква Светих Апостола најстарији је храм Пећке патријаршије. Градњу је изгледа замислио Свети Сава. Колики је удео Светог Саве није познато, али је његову замисао остварио Арсеније I, Савин наследник на архиепископском престолу.