Поглед с Истока

Србијанци и Црногорци – последњи политички примитивци!

2558

Србија и Црна Гора су једини примјери у Европи гдје се још увијек његује култ личности. Тога више нам чак ни у једној Албанији, у којој је три деценија Енвер Хоџа био једини бог. ЗБог чега смо јединствен феномен?

Пише: Донко Ракочевић

Не може свако да буде вођа. Не стреми сваки шеф државе или владе томе да га обожавају масе, да му пишу пјесме, да му се министри беспоговорно покоравају, да буде безгрешан, да буде божанство. То су људи посебне феле. Једно им је заједничко без обзира на идеологију: сви су прикривени или отворени диктатори и граде култ личности да би могли несметано и доживотно да владају.

Било да се ради о римским царевима, папама, фашистичким вођама, диктатурама 20. или изопаченим демократијама 21. вијека, култ личности се гради због учвршћивања власти једног човјека и принцип је исти: у јавности се ствара слика неустрашивог, безгрешног и непогрешивог вође који зарад добробити народа иште безрезервну подршку; вођа се изједначава са народом; свако ко је против вође је сходно томе непријатељ државе.

Србија и Црна Гора су данас једине државе у Европи у којима се још увијек гаји култ личности. Прошло су непуне четири деценије од Брозове смрти, и исти они који су за „највећим сином наших народа и народности“ лили сузе, данас плачу од среће када уживо виде Вучића или Ђукановића. У међувремену, у Србији су величали и Милошевића, тако да су многи Србијанци за живота здушно подржавали три потпуно различите политике, које међусобно немају никаквих додирних тачаkа, сем борбе за голу власт.

У Црној Гори, од времена Броза до данас, неприкосновено влада само Мило Ђукановић, мада су Срби из Црне Горе обожавали углавном Слободана Милошевића, а данас Владимира Путина, још једног политичара који свјесно ради на изграђивању свог култа личности. С обзиром да су и Црногорци старином Срби, може се закључити да се ради о јединственој грешци. Шта је њен узрок тешко је утврдити?

Логично би било да људи који не вјерују Бога (као што је било у вријеме комунизма), праве себи богове на земљи; међутим, недавно објављено истраживање показује да су Србија и Црна Гора, по броју вјерника, скоро у самом свјетском врху. Тако да атеизам не би требало да је узрок овог феномена.

А можда и јесте – можда је то декларативно религијско представљање лажно или површно, о чему говори оно што смо недавно видјели у Београду приликом доласка Владимира Путина – Србијанци су га чекали испред Храма Светог Саве као да чекају други силазак Исуса Христа на земљу.  Што је најгоре, у тој безбожничкој представи учествовао је и патријарх Иринеј, који као да више вјерује у Путина и Вучића него у Свето Тројство.

У сваком случају, наши људи треба да се подсјете  прве двије Божије заповијести:

Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим мене.

Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити!