СИГУРДУР ТОРДАРСОН СЕ ИСПОВИЈЕДИО ПУБЛИЦИСТИ ДЕЈВИДУ КЛАРКУ ЗА НЕДАВНО ОБЈАВЉЕНУ КЊИГУ „КАКО ЈЕ ПАО ВИКИЛИКС“

Он је „откуцао“ Асанжа!

452

Прије седам година, баш док је Викиликс почео стицати међународну славу, тада 17-годишње хакерско чудо постало је Асанжов најмлађи и најповјерљивији сарадник. Но, док је Асанж био све више на удару, његов се штићеник окренуо против свог ментора на најшокантнији начин, тако што је постао доушник ФБИ-ија

Сиги још живи с родитељима у безличној високоградњи, сједи за компјутером у соби у којој су поређане плишане играчке, међу којима и Гарфилд величине орангутана, којег је купио за 2000 долара. Но, његов потпуно нови црни Мерцедес МЛ350 паркиран испред зграде и недавна пресуда због сексуално неподобног понашања са 17-годишњим младићем, говоре о његовом чудном двоструком животу.

Сиги је предао ФБИ-ију више од терабајта тајних докумената – хиљаде страница записа „чатова“, видеоматеријала, прислушкиваних телефонских разговора, владиних докумената и пуно изненађења из најусијанијих година Викиликса.

Попут Асанжа и бројних других надарених хакера, Сиги је дјетињство провео у изолацији. Син фризерке и шефа продаје у продавници боја, одрастао је с млађом сестром у предграђу средње класе у Рејкјавику. Иако је био враголаст и бистар, у школи се досађивао, а отуђен од својих школских пријатеља сањарио је о другачијем животу од буржоаског нордијског конформизма. „Када сам имао 12 година, желио сам бити богат, желио сам бити славан и живјети авантурстичким животом“, испричао ми је.

Узбуђење којем је тежио, пронашао је у компјутерима и каже да је са 12 година хаковао своју прву интернет страницу, и то насловну страну локалног синдиката на коју је ставио слику „великог, длакавог мајмуна“. То искуство дало му је осјећај моћи. „Кад направиш нешто такво, осјећаш се непобједиво“, говори, „а ако можеш то, шта све не можеш?“

Одговор на то питање добио је двије године касније, када је током лета авионом на повратку с породичног одмора, поправио лаптоп бизнисмена поред којег је сједио. Тај директор је био толико импресиониран његовом вјештином да му је понудио посао у исландској финансијској компанији Милестон, гдје је требао чистити рачунаре од повјерљивих докумената. Сиги је закључио да му је компанија повјерила такве податке зато што је имао само 14 година и, како каже, сигурно су мислили да „не разумијем оно што бих требао брисати“. Уз то, плата је дубоко засјенила ону коју је добијао као достављач новина.

Из радозналости је копирао документе које је брисао те их ноћу проучавао. Запањило га је оно што је с временом открио: чини се да су запослени у Милестону били упетљани у корупцију на високом нивоу у спрези са локалним политичарима. У то вријеме, 2009. године, Исланд је био у тешкој ситуацији због последица свјетске финансијске кризе.

Сиги је једног дана однио више од 600 гигабајта података из Милестона исландским новинама „Дагбладид Визир“, што је завршило на насловној страни и резултирало истрагама против политичара и привредника које је разоткрио. С тајним идентитетом, наставио је давати податке другим медијима, све док га, због њему непознатих разлога, није разоткрио пријатељ из дјетињства. Била је то издаја која га је промијенила. „Дословце сам престао вјеровати у људски род“, прича. „Од тада сам заправо престао показивати емоције.“

Но, након што је саслушаван у полицији и развлачен по медијима, повезао се са Кристином Храфнсоном, познатим ТВ репортером у Исланду који га је упознао с другим вриједним звиждачем – Џулијаном Асанжом који је држао предавања на исландском универзитету.

Упркос томе што је Викиликс већ разоткрио одреде смрти у Кенији и финансијске малверзације у једној швајцарској банци, група је и даље била непозната широј јавности.

Сиги и Асанж су се одмах спријатељили. И Асанж је као младић био ухашен због хаковања у Аустралији. И имао је сина Данијела који је имао отприлике исто година као Сиги, а с којим се врло мало дружио. Изгледа да је Џулијан у Сигију видио себе.

Након предавања, Асанж је одвео Сигија до ресторана, гдје су, уз супу од јастога и китов одрезак, разговарали о политици, хаковању и добром осјећају у објављивању тајних податак свјетске елите. Након вишесатног разговора, Асанж је извадио малу металну кутију. „Јеси ли ово икад видио?“, питао је. Асанж ју је отворио, а у њој су била три телефона. „Ово су кодирани телефони“, рекао је. „Даћу ти један. Стално га имај уза себе и дању и ноћу.“

Тог пролећа, док је група Викиликс јахала на међународној слави након објаве видео-записа на којем се види како хеликоптер Апач пуца по људима на багдадским улицама, Сиги је постао потрчко ове организације и особа од повјерења, а Асанж му је додијелио кодно име Penguin X (касније је био познат као Q).

Асанж је лично провјеравао потенцијалне објављиваче прије него што би им предавао документа. Сиги је био један од задужених за тај посао и долазио би у сваки град са шифрованом флеш меморијском картицом на којој су били преписи диплопматских порука.

Како је расла његова слава, расла је и параноја. Асанж је од свог штићеника тражио да направи психолошке профиле кључних чланова Викиликса. Међутим, Сиги се већ сам упустио у шпијунажу. Касно једне ноћи, потајно је копирао њихове хард дискове, те је Асанжу донио извјештај о њиховом садржају.

Сиги се убрзо повезао с најозлоглашенијим хакерима из групе „Анонимуси“, с којима је заједно срушио странице водећих америчких телевизија, али и провалио у рачунаре исландске владе и америчких обавјештајних агенција. Но, како су документи почели пристизати, Сиги је постајао нервозан и почео је размишљати о размјерама те операције. Упркос томе што је он иницирао заједничке акције с „Анонимусима“, бринуло га је да нијесу отишли предалеко.

И једног дана је рекао Асанжу: „Ако пређемо ову границу, прихватањем украдених информација и њиховим објављивањем, прекршићемо закон. Удаљићемо се од тога да смо новинарска организација и постаћемо пријетња националној безбједности.“

Но, Асанж му је рекао да га није брига како су добили информације. Након што се вратио кући, у своју собу, Сиги није могао спавати. Лежао је на кревету и замишљао како ФБИ проваљује његова врата, упада му у кућу, пролази поред велике лутке Гарфилда, његових снених родитеља и сестре, и заувијек га затварају у Гватанамо.

Око 3. сата ујутру, 23. августа 2011. године, Сиги се коначно сломио под притиском. Пузећи из кревета, послао је мејл америчкој амбасади у Рејкјавику и затражио је састанак. Надао се да ће га одлазак ФБИ-ију заштити од судског прогона. А, како признаје, мислио је да је узбудљивије бити шпијун који ради за ФБИ.

Дан после, Сигија су позвали из америчке амбасаде и убрзо га одвели у оближњи хотел, гдје се састао са агентима ФБИ-ја. Жељели су знати каква је безбједност људи који раде у Викиликсу, каква је техничка безбједност, гдје се налазе рачунарске базе, како живи Асанж, како изгледа његова дневна рутина. „Дословце све“, каже Сиги.

Потписавши уговор о повјерљивости, свакодневно је разговарао са агентима ФБИ-ја, прослеђујући им „чатове“ које је надзирао и тајне податке о чијем се објављивању преговарало унутар групе.

Убрзо након што је Викиликс објавио документе Стратфора у фебруару 2012. године, Сиги је одлетио у Вашингтон, гдје се састао са члановима ЦИА, министарства одбране и ФБИ-ја. Питања су постала збуњујућа: жељели су знати и о другим члановима групе – о Бригити Џонстотир. Храфнсону и другима.

Није требало дуго чекати да сјекира падне. Хакер Џереми Хамонд ухапшен је 5. марта због хаковања докумената Стратфора. А убрзо су услиједила хапшења још неколико чланова групе.

Током састанка у Данској, у априлу, ФБИ је од Сигија тражио осам хард дискова на којима су његови Викиликсови документи. Пошто их је донио сјутрадан, дали су му 5000 долара за путне трошкове у протеклим мјесецима.

У мају 2013. године, Сиги је гледао на телевизији како Храфнсон говори новинару да је открио како је прошлог љета ФБИ дошао на Исланд како би у тајности разговарао са неким о Викиликсу, но није знао о коме је ријеч. Но, након састанка са Огмундуром Јонасоном, који је непосредно прије тога поднио оставку на мјесто министра унутрашњих послова, закључио је да је заправо Сиги тај који се обратио ФБИ-ију.

Састао сам се с Јонасоном који ми је рекао да је у јулу 2011. године, Исланд примио упозорење америчких власти о „скором нападу на исландске рачунарске системе“. Два мјесеца касније, Јонасон је сазнао да је авион пун агената ФБИ-ија дошао на Исланд по сасвим другом послу: како би истраживали Викиликс. Како за то нијесу имали овлашћење, он их је протјерао, да би касније дознао да су са собом повели Сигија у Копенхаген.

Док се Асанж и даље скривао у амбасади Еквадора у Лондону, Сиги је суочен с посљедицама тога што је из свега желио изаћи чист. У међувремену, уз додатак бројним оптужбама за цурење података и преваре, осуђен је на осам мјесеци затвора због сексуално неприхватљивог понашања. Сиги тврди да га је тужио жртвин отац након што је сазнао за Сигијеву везу са његовим сином. Сиги, пак, своје хомосексуалне везе назива фазом у одрастању.

Што се тиче Викиликса, ако би икад био позван да свједочи против Асанжа, Сиги није сигуран да би то учинио. Зна да је издао свог бившег ментора и највећег пријатеља. Но, напомиње да је то учинио из истих разлога због којих је вјеровао у Викиликс и Асанжа: „Истина мора изаћи на видјело!“