препорука женама за предстојеће празнике

Кравата – идеалан поклон!

1183

Само неупућени у значење и значај кравате, могу тај комад тканине лакомислено багателисати и везивати га око сопственог врата без икакве везе са сопственом личношћу, већ једино са модом или са правилима складних боја.

По једној распрострањеној легенди, савремено име тог привеска потиче од хрватских плаћеника који су жарили и палили, односно ратовали по Француској Луја XIV, дакле у 18. стољећу. Носили су по правилу привеске око врата, који су потом по њима прозвани.

Како су Срби ријетко злобни, а Хрвати најчешће обузети мазохизмом комплекса свог провинцијализма, они кажу да је ,,кравата“ једина хрватска ријеч коју је усвојио ,,велики свијет“.

Ипак, писац ових редова је вишеструко сумњичав према овој легенди. Прије свега, питање је да ли је ријеч о Хрватима у етничком или географском смислу. С обзиром да су и тада, као и у претходним столећима, Хрватску и Европу од најезде исламизираних Азијата и потурица – бранили углавном Срби, односно српски Крајишници, логично је закључити да је и та плаћеничка војска у Француској била састављена претежно од српског материјала.

Осим тога, речени ,,Хрвати“ нијесу измислили кравату, већ је тај дио одјеће много древнији и по свему судећи потиче из културе одијевања старих Римљана. Како свједочи једна сатира Хорација, Римљани су кравату звали ,,фоцале“. Можда значај кравате освјетљава и то име, које потиче, претпостављам, из истог коријена као ,,фоцус“ (огњиште, дом, породица, жртвеник), те фоцило (окријепити се, опоравити, оживјети).

Једно је извјесно, у високом средњовјековљу, кравата ишчезава из употребе, а потом хронике из 17. столећа свједоче да она поново на сцену моде избија, ширећи се по цијелој Европи, у различитим облицима који су се очували до наших дана.

У великој су заблуди они који мисле да је ношење кравате избор и знак конформизма. И у том случају, сву одговорност сноси начин и сврха употребе. По својој природи, кравата је сушта супротност сваком конформизму и свакој униформисаности, јер је управо знак изражавања и препознавања персоналности и јединствености. Носити кравату ради ,,упристојења“ или усаглашавања са владајућом модом, својеврсни је бесмисао.

Најсажетију дефиницију значења и значаја кравате, са тачке гледишта модерног, глобализованог, човјека, пружио је чувени француски ТВ-водитељ Гијон Дуран: ,,Кравата је једина побуна која је допуштена човјеку 20. вијека“.

Оно што је застава за државу или нацију, грб за племићку лозу, то је кравата – у недостатку других ,,допуштених“ обиљежја – за модерног човека, за његову угрожену особеност, или индивидуалност. Стога, кравату ваља изабрати и носити у складу са сопственом личношћу. Зато се слободно може рећи да кравата човјека чини човјеком. Она га не само изражава, већ и преображава.

Заблуде у којима живе грађани модерне цивилизације Запада освједочава њихова општа склоност да кравате бирају према одијелу, умјесто обратно. Ваља прво изабрати кравату, а тек потом тражити одијело које би било у складу са тим знамењем сопства.

Не знам зашто, али ја никада у свом животу себи нијесам изабрао, нити купио макар једну кравату. Све кравате које посједујем – добио сам на поклон. Потичу из руку жена које су биле или остале драге мом срцу и души. Наравно, највише кравата поклонила ми је она која ми је супруга. Једини поклони из мушких руку потичу од самих произвођача кравата, од најславнијег, Антонија Ратија, до нашег Невена.

Животно искуство ме је научило да се само паметне али и смјелије жене одлучују да мушкарцу кога воле или цијене, поклоне кравату. Оне добро знају или интуицијом наслућују да је кравата стег личности у мушкарцу.

Поклањајући кравату оне нијемо дају до знања мушкарцу – каквим га виде или каквим желе да га виде. Зато за такав поклон ваља имати и храбрости, јер погрешан избор може изазвати одбојност. Осим тога, такав поклон одаје или изражава жељу за присношћу, за везивањем, јер је кравата и симбол једне везе. Као поклон из руку жене, она може да симболише и загрљај, око врата, око моралне кичме човјека.

(Драгош Калајић у Истоку, 2002. године)