скидање прашине

Краљица која је пркосила Римском царству

1018

Краљица Палмире, о чијим подвизима се и данас прича, освојила је Египат, заробила римске покрајине и готово трансформисала своје краљевство у царство једнако Риму

Богатство, култура и моћ преовладавали су у Палмири у трећем вијеку нове ере. Ова космополитска пријестоница римске провинције истог имена била је смјештена близу источних граница империје, обезбјеђујући простор амбициозној моћи краљице Зенобије.

Палмира је имала историју сарадње са римском владавином, што је резултирало бројним предностима за пустињско краљевство. Смјештена усред данашње Сирије, око 130 километара сјевероисточно од Дамаска, Палмира је доста просперирала од тренутка када је у првом вијеку доспјела под римску контролу. Лоцирана на раскршћу између медитеранског свијета којим је управљало Римско царство и великих империја Азије, Палмира је постала центар од огромног стратешког и економског значаја.

Каравански путеви који су од плодног Леванта водили ка моћној Месопотамији прелазили су управо преко Палмире, доносећи јој богатство и пружајући њеним владарима средства за уљепшавање града, као и самопоуздање да се афирмишу на регионалном нивоу. Позната као Бисер пустиње, Палмира је била чувена по својим велелпним грађевинама, као што су Тријумфална капија и импресивно позориште. До средине трећег вијека, Палмирско царство је уживало одређену независност – иако као држава унутар Римског царства.

Током вјекова, Зенобијина животна прича била је предмет бројних спекулација. У живописним, али непоузданим, Царским повијестима, збирци биографија римских царева, наводи се да је Зенобија себе повезивала са Птолемејским краљевством, укључујући и Клеопатру. Источни историчари, као што је персијски Ал-Табари, вјеровали су да Зенобија није била грчког, већ арапског поријекла. Савремени историчари се слажу да краљица Палмире није водила поријекло од Птоломеја и да је највјероватније дошла из утицајне палмирске породице у којој је стекла врло високо образовање.

У својој књизи “Опадање и пропаст Римског царства”, британски историчар Едвард Гибон је до детаља описао Зенобију:

“Зенобија је била врло цијењена и сматрана је како најљепшом, тако и најхрабројом женом свог доба. Она није посједовала само знање латинског, већ је одлично владала сиријским, грчким и египатским језиком.”

Зенобија је знала како да искористи тренутак слабости Римског царства. Она је презирала цара Галијена и његове генерале који су били немоћни да је зауставе. Када је на власт дошао следећи римски император, Клаудије Готски, није имао другог избора осим да Зенобији призна суверенитет. Зенобија је тако постигла свој циљ – Палмира је постала једнака Риму.

Држећи Персијанце у заливу на истоку, Зенобија је анексирала многе сусједне државе, укључујући цијелу Сирију и већи дио Анадолије (данашње Турске). Године 269. она је послала своје снаге у Египат и преузела Александрију. До 270. године преузела је контролу над целим Египтом.

Њена империја чинила се незаустављивом…

Ипак, следећи римски цар Аурелијан био је доста другачији противник. Преузевши власт 270. године, Аурелијан је имао ригидну војну дисциплину. Он је кренуо на исток. Мала Азија је брзо повраћена, Византион се предао, а напослетку и добро брањени град Тијана након чије предаје су ствари брзо кренуле у Аурелијанову корист. Кроз шест мјесеци, цар је стајао пред капијама Палмире, град се предао, а Зенобија је покушала да побјегне у Персију. Палмирско царство престало је да постоји. Краљица и њен син су заробљени и парадирани улицама Рима, а нормално снабдевање житом поново успостављено.

Скоро као и када су њено рођење и поријекло у питању, тако је до данас и Зенобијина смрт остала неразријешена. Неки арапски извори кажу да је починила самоубиство како би избјегла заробљеништво. Римски извори тврде да је Аурелијан, одбивши да осуди жену на смрт, довео као роба у Рим. “Краљица је одувек жељела да посјети Рим и та жеља јој се на крају испунила”, иронично се наводи у Царским повијестима. Неки извори тврде да је тамо била уништена, други кажу да се удала за римског сенатора и живјела као римска матрона.