Истраживање које је недавно спровео Универзитет Утах показало је да су брачни парови који се најмање растају они који су се оженили кад су имали између 28 и 32 године живота. То се посебно односи на „ране разводе“, односно парове који брак прекину тек до неколико година након што су га склопили.
Социолог Ник Волфингер који је водио истраживање, анализирао је податке о браковима склопљеним од 2006. до 2010. године, те открио да бројке говоре да су најбоље, тј. с најмање развода, прошли они који су имали од 28 до 32 године кад су стали пред олтар (или матичара), чиме је дао противтезу тврдњама да је најбоље „оженити се што касније“, као што тврде неки друштвени научници.
Ново истраживање пак показује да заправо најгоре пролазе они који се ожене „јако касно“ и они који се ожене „јако рано“. Међу онима који имају највећу вјероватност да се растану у првих пет година од склапања брака су парови који су то учинили кад су били у тинејџерским или раним 20-им годинама, те парови који су се оженили након 45. године старости. Њима шанса да се растану тако расте за 5 посто у односу на „идеално доба“..
На питање зашто људи који се ожене након 32. године имају ‘слабије шансе’ да живе „у добру и злу док их смрт не растави“, Волфингер нуди потенцијално објашњење које је повезано с разлозима зашто је неко одлагао склапање брака.
– Људи који чекају до 30-их можда су управо они који нису имали ни предиспозиције и велике жеље за браком – рекао је, па се касније може појавити нервоза око чињенице да су се коначно ипак оженили.
С друге стране, постоје истраживања која говоре другачије, као оно са Универзитета Мериланд које је укључило само жене. У тој се студији, нпр., показало да је савршено доба за удају кад имају између 45 и 49 година. Сигурно је да ће бити потребна још бројна слична истраживања да се научници договоре, а до тада – сретно свима који су се недавно оженили, па колико год година имају.