интервју

Холивудске звезде снимају филм по роману „Српско срце Јоханово“!

1892

Амерички режисер Пол Кампф снимиће филм под називом ,,Жетва“ о трговини органима Срба на Косову и Метохији крајем деведесетих година прошлог вијека, по роману ,,Српско срце Јоханово“ Веселина Џелетовића

Пише. Слободанка Грдинић (Светигора)

Филм ,,Жетва“ биће рађен на енглеском језику, а описује стравична страдања српског народа  пред очима међународне заједнице. У филму ће бити ангажовати  холивудски глумци, режисери и сценаристи. Сценарио је урадио холивудски сценариста и редитељ Пол Кампф. Мајку Јована глумиће Маја Moргенштен, позната по улози мајке Исуса Христа у Гипсоновом филму ,,Страдање Исусово“. Оскаровац Скот Андерсен радиће визуелне ефекте, а ангажован је и познати глумац Харви Ајцер, док ће у реализацији учествовати добитница Оскара за костим Бојана Никитовић. Филм ће бити сниман у Њемачкој, Италији, Грчкој и Новом Пазару.

Веселин Џелетовић каже да су већ добили помоћ Филмског центра Србије у износу око 350. 000 евра, док им у изради пројекта помаже и Канцеларије за Косово и Метохију. Планирају да главну улогу глуми оскаровац, чије име нам је за сада остало непознато, а чији би лик на плакату привукао сваког љубитеља филма. Џелетовић позива да саборовањем српског народа сами сакупимо што више средстава за овај филм.

-Буџет филма износиће око 10 милиона евра. Средства прикупљамо преко ,,Поета филма“ који ће бити  копродуцент „Бандук-филму“. Што више својих средстава уложимо имаћемо и већу контролу над пројектом. У реализацији овог пројекта треба саборно да учествује што већи број српског народа јер је ово наш допринос откривању истине о страдању нашег народа – каже Џелетовић, позивајући све српске бизнисмене широм свијета да буду покровитељи овог филма.

Потресну причу “Српско срце Јоханово“ Џелетовић је преточио најприје у поему а затим и роман.

-Овај роман је плод једног сусрета. Лично сам упознао човјека који носи срце киднапованог Србина са Косова и Метохије, 2004. Године, у вријеме када се још није говорило о трговини органима и када је све то за мене било непознато. Прича коју ми је испричао произвела је тако велики бол у мени, који је дуго тињао, да сам поему ,,Српско срце Јоханово“ написао за два сата. На молбу великог броја људи, који су на интернету прочитали поему, на основу ње сам написао и роман који је до сад доживио четрнаест издања јер су се за ову причу сва врата отварала и роман је сам налазио пут до својих читалаца. Ова прича је преведена на руски, италијански, грчки и јерменски језик – каже Веселин Џелетовић.

Џелетовић каже да се на једној сахрани на Косову срео са човјеком који носи срце Србина.

-У периоду од три године, колико је он долазио на Косово и Метохију да види дијете, ја сам водио разговоре са њим и испричао ми је цијелу своју причу. Тај Њемац је оболио од тешко болести срца. Доктор му је рекао му је једини спас да се уради трансплатација органа и упутио га хуманитарној организацији “Евротрансплант“. Ту су му рекли да је последњи на листи чекања и да тек за неких двије године може наћи донора. Тада му је пришао један од седамдесет координатора који раде у тој хуманитарној организацији и рекао да срце може и да се купи.

Не знајући о чему се ради, он је пристао да купи срце и дао огромну суму новца. Јохан са новим срцем почиње нови живот, почевши да сања неке слике које никад раније није сањао. Због свега тога он је пожелио да сазна ко је тај човјек због кога је жив и који му је спасао живот. Јавио се оном координатору и добио име и презиме човјека са Косова и Метохије.

Сазнавши ко је човјек чије срце носи, он је кренуо пут Косова и Метохије да, с обзиром да је племићког поријекла и јако богат, понуди новац породици човјека због кога је жив. Отишао је до његове куће гдје је доживио онај преломни сусрет са дјететом Србина чије је срце сада куцало у његовим грудима. Много је заволио дјечака, толико да је када га је срео први пу, срце само хтјело да искочи из његових груди. И дјечак је много заволио Јохана. Након што је мајка дјетета извршила самоубиство, Јохан је добио необјашњив порив да усвоји дјечака, јер није могао да се смири док то не учини.

Због свега тога Јохан Вагнер ми је и испричао ову истину. Међутин, стриц није желио да дијете да на усвајање иако је и сам много заволио Њемца, с образложењем да не жели да дјечак, као последњи представник њихове породице, буде поунијаћен, да пређе у католике. На то је Њемац рекао да то није никакав проблем јер ће и он прећи у Православље што је и урадио. Тако је Јохан усвојио малишана – прича Џелетовић.