Како сазнајемо од Душана Весића (једног од најзначајнијих рок новинара бивше Југославије) за мјесец дана излази из штампе (у издању ,,Лагуне“) његова биографска књига о легендарној клавијатуристи Екатарине Велике – Маргити Маги Стефановић. Књига ће имати око 400 страна, осам прилога, комплетан приказ свих њених радова, 32 стране њених фотографија у боји, још неутврђен број црно-бијелих фотографија – углавном необјављиваних…
Маргита Стефановић је рођена 1. априла 1959. као јединица у породици београдског позоришног и ТВ-редитеља Славољуба Стефановића Равасија. Средњу музичку школу завршава у класи са Ивом Погорелићем са којим узима приватне часове код руског професора Тимикина. Потом уписује архитектуру коју успјешно завршава 1982. Као студент осваја трећу награду на међународном конкурсу у Јапану за рад на тему уређења црногорског села Режевићи. Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста.
Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда Милана Младеновића, Катарина II, у сали биоскопа „Топчидерска звезда“. Првог маја 1982. упознаје чланове групе Електрични оргазам, а кроз дружење са њима и Милана Младеновића.
Младеновић је фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује синтисајзер на којем Стефановићева вјежба и убрзо постаје стални члан састава.
„Катарина II“ 1985. мијења име у „Екатарина Велика“ и дјелује све до 1994. године. Током тог периода Маргита Стефановић компонује и музику за позориште, а 1985. године се појављује у филму Горана Марковића „Тајванска канаста“ у улози сестре главног јунака. У филму се појављује и „ЕКВ“ изводећи пјесму „Тату“.
После распада „Екатарине Велике“, наставља да се бави музиком. Са неколико београдских музичара крајем 1994. оснива бенд Курајбери који углавном изводи обраде страних и домаћих хитова по београдским клубовима. Године 1995. оснива бенд „ЕQВ“ са музичарем Владимиром Стојићем и издаје ЦД „Ти си сав мој бол“ (назван по песми „Екатарине Велике“). На ЦД-у се налази и техно обрада истоимене пјесме. У том периоду наставља да гостује и на албумима и концертима југословенских бендова и повремено свира са саставима „Глисерси“, „Зион банда“ и „Директори“.
Крајем 90-их њена музичка активност слаби. Године 2002. компонује музику за представу београдске редитељке Хајдане Балетић „Капут мртвог човека“ што је њено последње музичко дјело.
Маргита Стефановић је последње године живота провела у београдском Центру за смјештај бескућника, а умрла је 18. септембра 2002. на београдској Инфективној клиници. Узрок смрти није званично објављен, али се претпоставља да је умрла од последица дугогодишњег интравенозног конзумирања дроге.
Драган Лековић
