скидање прашине

КЕПЛЕР: Зачетник модерне астрономије који је покушао да помири науку и религију

1731

Јохан Кеплер је читавог живота покушавао да помири науку, религију и астрологију, па је на пољу астрономије и физике дошао до важних открића упркос коришћењу неких ненаучних метода и квазинаучних теорија. Родио се 1571. године у Вајл дер Штату, малом аутономном њемачком граду недалеко од данашњег Штутгарта.

Од малена Кеплер показује таленат за математику, а након што је видио двије астрономске појаве, прелет Велике комете из 1577. изнад његовог града и помрачење Мјесеца 1580. године, рађа се и љубав према астрономији. Школује се на Универзитету у Тибингену, који му је био најближи, гдје први пут показује интересовање за астрологију. Мада је планирао да постане свештеник, на крају студија због одличног успјеха добија понуду да предаје математику и астрономију у Грацу.

Врло брзо пажњу му привлачи тада актуелна и ватрена дебата између поборника геоцентризма и хелиоцентризма, што га инспирише да 1596, после анализе ових теорија, напише свој први рад „Космографска мистерија“ у одбрану Коперниканског обрта.

Мада је Кеплер потицао из протестантске породице, био је инспирисан древним вјеровањима и мистицизмом. Након вјерских немира у Грацу 1600. године добија отворену уцјену да пређе у католичанство или да напусти град. После неуспјешног покушаја да убиједи будућег цара Њемачке Фердинанда Другог (1578‑1637) да га прими као дворског савјетника, Кеплер се са породицом сели у Праг и почиње да ради са Брахеом, који му налази и посао на двору код цара Рудолфа Другог.

До Кеплеровог времена су коришћене такозване Пруске таблице, а Брахе је убиједио Рудолфа Другог да он и Кеплер могу да саставе нове и прецизније, које би биле назване по цару ‑ Рудолфове. У питању је било капитално дјело које је захтијевало године, па и деценије рада, што је ономе ко добије тај посао гарантовало сигурну службу на двору.

Кеплер би тиме био заштићен и од наредбе да се сви некатолички становници Граца покатоличе или поунијате. Ствари добијају неочекиван обрт када Брахе изненада умире 1601. и Кеплер званично постаје Рудолфов дворски математичар. Мада ово дјелује као идеалан положај за Кеплера, његови проблеми су тек почињали али је ипак објавио таблице.

Кеплер је убрзо запао у финансијске проблеме јер Рудолф Други није водио рачуна о расходима и испразнио је царску благајну, чиме је угрозио и плате дворских савјетника.

Он се, као и увијек када је у проблемима, окреће науци и 1604. објављује „Оптички дио астрономије“. Мада у то вријеме Кеплер није видио вриједност ове анализе природних појава попут помрачења Сунца и Мјесеца или људског вида, временом ће овај рад постати основа модерне оптике. Исте године се на небу појављује мистериозна звезда коју Кеплер анализира у свом следећем раду „Нова звијезда“.

Пошто се вјековима вјеровало да је Аристотелова теорија да је свемир непроменљив – тачна, појава ове звијезде је у научним круговима изазвала шок. Кеплер користи прилику да у свом раду наговести да је вријеме да се Аристотелов статичан универзум преиспита, што изазива гнијев италијанског астронома Лодовика деле Коломбеа (1565‑1623), а у дебату се укључује и Галилеј. Касније је утврђено да је ова звијезда била супернова која је добила име по Кеплеру, јер ју је први описао.

Кеплер затим ради на свом важном делу „Нова астрономија“, у коме након година анализа небеских тијела, а нарочито Марса, уз помоћ Брахеових радова саставља нове теорије о свемиру, укључујући и своје кључно откриће ‑ прва два закона планетарног кретања (све планете крећу се око Сунца уједначеном брзином по увијек истим путањама у облику елипсе). Кеплер овде у начелу препознаје гравитацију, али под утицајем својих астролошких убјеђења, описује је као божанску енергију Сунца која храни душу Земље, док су остале планете предалеко да би та енергија дошла до њих.

Након тога почињу нове драме у Кеплеровом животу. Цар Рудолф Други постаје тешко болестан и његов брат Матија (1557‑1619) га притиска да абдицира. У страховању да ће га Матија отерати када дође на власт почиње да тражи ново радно мјесто, и проналази посао наставника математике у Линцу. У међувремену, његова жена и једно дијете умиру током епидемије рикеције, смртоносне бактеријске инфекције налик на тифус.

Због вјерског сукоба протестаната и католика у Њемачкој и неповјерења према неутралном Кеплеру, црква га екскомуницира, а затим му стиже вијест да је његова мајка Катарина оптужена за вјештичарење, што се у то вријеме кажњавало смрћу. Кеплер одлази да је брани уз помоћ својих пријатеља са универзитета и успијева да је одведе на сигурно у Линц.

Током живота у Линцу Кеплер се углавном фокусира на рад на сопственом астрономском уџбенику који издаје у седам томова под називом „Основе коперниканске астрономије“. Овај уџбеник, у коме дефинише и своја три закона планетарног кретања, показаће се кључним за даљи развој астрономије.

Након краће болести умире 1630. у Регенсбургу. Пошто је знао да ће умријети, саставља сам себи епитаф: „Мјерио сам небо, сада мјерим сјенке. Умом сам био везан за небо, а тијело ми сада одмара у земљи.“

У част његових бројних валидних открића и општег доприноса оптици и астрономији, чиме је и сам помогао настанак данашњих свемирских телескопа, НАСА је 2009. године пустила у рад свој свемирски телескоп назван управо по Кепелру, који би требало да помогне у проналаску земљоликих планета ван Сунчевог система. Овим је симболично Кеплеру омогућено да, у складу са својим епитафом, својим умом и даље крстари небесима.

Извор: National geographic