Марина Медојевић, предсједница Фондације Банке хране Црне Горе, поводом Међународног дана сиромашних

Како помоћи сиромашнима у Црној Гори?

251

У читавом свијету се 9. август обиљежава као Међународни дан сиромашних. То је прилика да де сумирају резултати о успјешности спроведених мјера у смањењу сиромаштва које су земље чланице УН поставиле као један од приоритетних циљева до 2030. године.

Данас у свијету има око 870 милиона сиромашних, што је значајно смањење у односу на ранији период. То је последица озбиљних напора које чине одговорне владе држава подписница стратегије за борбу против сиромаштва и социјалне искљученисти чији ће се резултати сумирати 2030. године.

Сви који у свијету живе, са мање од два долара дневно по одраслој особи се сматрају апсолутно сиромашним.

Оно што забрињава је да један посто најбогатијих људи на свијету посједује готово половину свјетског богатства, док најсиромашнији посједују мање од један посто.

Последњи подаци показују како је у Црној Гори има око 54 000 незапослених од којих су трећина високошколци. Евидентирано је да је запослених око 170 000 (што је дискутабилан податак јер се сталним запошљавањем и отпуштањем симулира већа запосленост), око 50 посто запослених има плату од око 250 евра и мање.

Наш систем социјалне заштите је дискутабилан и неефикасан.

Да ли ће повећање социјале од 20% што у бројкама значи 12 евра до максималних 26 еу моћи да компензује све проблеме са којима се социјално угрожени у Црној Гори суочавају?

Износи социјалних примања не могу обезбиједити ни минимум животних потреба. Наш систем социјалне заштите почива на претпоставци да не смеш имати ништа да би добио скоро ништа.

Социјала би требало да буде крунски доказ хуманости друштва, свјесног да мора да сачува оне који су без сопствене одговорности остали без посла или га не могу пронаћи. Посебно је значајна брига о старима и болеснима.

Код нас, социјална помоћ може да послужи као џепарац, а не као приход који је иоле довољан да се неко храни, облачи и плаћа рачуне.

Због њихових веома малих или никаквих примања, корисницима социјалне помоћи је све потребно. Обућа, можда више него одећа, покућство, уређаји у кући, дрва за огрев, делови намештаја, прибор за школу, књиге ..

Најбоља социјална политика је јака економија, запошљавање људи и то је оно што трајно решава проблем.

Надокнада трошкова становања најугроженијима је један од начина да им се помогне. Отпис дугова код банака је нешто што је препознато као начин да се помогне најугроженијима да се оснаже и превазиђу тешкоће. Шансе бесплатних киловата електичне енергије је неопходна опција помоћи. Помоћ у набавци књига и школског прибора за све школарце (независно јесу ли основна школа, средња, факултет) из социјално угрожених породица је неминовност. Бесплатна превоз и ужина за децу из угрожених породица је минимим које као друштво морамо учинити за њих.

Министарство рада и социјалног старања од почетка године укинуло је материјално обезбеђење за 640 социјално угрожених породица са 2000 чланова, а без дечјег додатка који износи двадесетак евра остало је 849. дјеце.До ли ду критеријуми по којима су ове врсте помоћи оправдани?

Видљив је тренд пораста ризика од сиромаштва, па друштво и држава требају бити итекако свесни тог проблема чије решавање мора постати приоритет.

Иницирање укидање ПДВ-а на донирану храну, регулисање забране бацања вишкова хране су само једни од начина да се сиромаштво умањи .Народне кухиње и социјалне продавнице су начини да донирана храна брзо стигне до најугроженијих.

Држава мора показати бригу за најугроженије грађане због чега мора усвојити нову стратегију за борбу против сиромаштва и социјалне искључености како бисмо низом активности осигурали минимални животни стандард најугроженијима и спречили њихово даље осиромашење.

Сиромаштво крши основна људска права и против њега се треба борити појачаним напорима.

Најављено повећање ПДВ-а, а нарочито енергената ће се одразити на цене и укупан животни стандард грађана Црне Горе чији кућни буџети су већ значајно осиромашени.

Пракса узимање од сиромашних и потпуно уништавање средње класе је опасно по државу Црну Гору.

На другој страни, готово ништа се не ради да се опорезује луксуз и профит.

Неправедност је оно што све више грађана Црне Горе препознаје као реалност.

Наплата нагомиланог пореског дуга, нарочито код компанија блиских властима којима је дозвољено да некажњено избегавају пореске обавезе, задржавајући повлашћени статус у пословима са државом је само један пример.

Најављено повећању ПДВ-а, показује да Влада нема мотивација да закон једнако примењује на све.

Грађани настављају да финансирају лоше економске одлуке Владе које се и даље доносе без икакве политичке и материјалне одговорности.

Више дајемо на камате и кредите него за одбрану и социјалу. Шта тиме поручује Владе ЦГ својим грађанима?

Влада се хвали постигнутим резултатима.

Било би добро да то грађани осећају а не само они који из буџета добијају високе плате, разне додатне начине финансирања у разним одборима, комисијама, савјетима.

Ако је Влада задовољна растом БДП, зашто се опет задужујемо, зашто уводе нове порезе, смањују отпремнине лицина са инвалидитетом који су проглашени технолошким вишком, зашто смањују износ неопорезованих куповина преко интернета.

Главни град доноси скандалозну одлуку да станове, чију изградњу су финансирали грађани, подијели политичким функционерима владајућих партија. Кога то држава Црна Гора фаворизује?

Како нема новца за мајке са троје и више дјеце из буџета а има за све који примају националну пензију? Они су више задужили државу од мајки, је ли то порука Владе Црне Горе?

Свјетски дан сиромашних је датум који нас опомиње и обавезује да са правом поставимо питања доносиоци одлука и тражимо знаничне одговоре на њих.