на данашњи дан

Како је новинарка обманула читав свијет

492

За причу “Џимијев свијет” објављену у “Вашингтон посту”, америчка новинарка Џенет Кук је на данашњи дан 13. априла 1981. године добила Пулицерову награду, а два дана касније, Џенет је вратила јер је признала да је причу о дјечаку наркоману и будућем дилеру измислила.

Због тога је у свом матичном листу “Вашингтон пост” добила отказ и потпуно се повукла из јавности.

Репортажу коју је написала Џенет, објављена је 1980. године, у 2200 ријечи у којој је Кукова писала о тамнопутом дјетету зависном од дроге, али не наводећи идентитет дјечака.

“Џими има осам година и припада трећој генерацији зависника од хероина, стармали дјечак црвенкастоплаве косе и топлих смеђих очију чије тамне мршаве руке попут пега прекривају трагови убода игле”, прва је реченица приче Џимијевог свијета новинарке Џенете Кук.

Јавност је била затечена. Прича је проглашена хорором, а црначко становништво је критиковало “Вашингтон пост” јер нису открили о ком дјечаку је ријеч.

Марион Бери, тадашњи градоначелник Вашингтона је наредио полицији да се сваки дио града претражи. Након неуспјешне потраге полиције, новинарка Џенет Кук је морала да оде у Џимијев крај који је описивала у причи и да тиме потврди да дјечак заиста постоји. Међутим, становништво је вријеђало градску власт говорећи да су неспособни да пронађу дијете и да му укажу помоћ, а градоначелник је рекао да је дјечак од раније познат властима и да је на лијечењу, иако је то била лаж.

Годину дана касније, 13. априла 1981. године, Џенети Кук су се снови остварили и постала је добитница Пулицерове награде. Њујоршке новине су пренијеле ову вијест, као и биографију новинарке Кук. Када су ту вијест прочитали уредници новина у Охају, за које је Џенет претходно радила, написали су да у њеној биографији има много неистина.

Потом су уредници “Вашингтон поста” одлучили да провјере ове информације и након вишечасовног разговора са новинарком, Кук им је у сузама признала да је лагала. Њена репортажа је проглашена најзлогласнијом новинарском обманом у савременој историји и ниједне новине, попут “Washingtona” и “Cosmopolitan” нису хтјеле да је запосле.

“Неправедно је што је добила награду за новинарство, али такође и штета што није добила Нобела за књижевност”, рекао је колумбијски писац Габријел Гарсија Маркес.

Неколико година касније, преселила се из Вашингтона и удала за адвоката. Радила је у “Limited Ekpressu” за 4,85 долара по сату. Са 40 година, Џенет се развела и радила је у робној кући у граду Каламазу за сатницу од шест долара. Као асматичарка, од биједне зараде није имала довољно за љекарске прегледе, а за једне новине рекла је:

“Мислим да у овом случају казна не одговара злочину. Изгубила сам свој глас. Изгубила сам пола живота. Сада сам у ситуацији да су ми пахуљице добар избор за вечеру.”

Ступила је у контакт 1996. године са репортером “Вашингтон поста” и пристала на интервју.

Рекла је да је од малих ногу научила добро да лаже, мисливши да је то добар начин да се избјегне казна, алудирајући на период када су мајка и она криле од њеног строгог и шкртог оца да купују одећу.

“Ја никада нисам измислила Џимија, поготово не да бих добила награду или се прославила већ да бих побјегла из Post Weekly-ја”, рекла је Кукова за интервју “Вашингтон поста”.

Извор: Експрес