скидање прашине

Како је Малта постала рај за криминал!

2073

Експлозија бомбе подметнуте испод Пежоа који је унајмила Дафне Каруану Галиција, најпознатија малтешка истраживачка новинарка, била је толико јака да су истражитељи чак четири дана скупљали остатке њеног тијела и возила по оближњем пољу. Потрага за починитељем, пише амерички Њујорк Тајмс, трајаће много дуже, ако уопште икада и заврши хапшењем починитеља.

У најмањој, али и економски најбрже растућој економији Европске уније у посљедње двије године забиљежено је чак шест сличних ликвидација. Мете, додуше, нису били новинари, но ниједан случај није ријешен. Многи сумњају да ће и сада бити тако.

НЕМИЛОСРДНА НОВИНАРКА

Дафне Каруану Галиција имала је велики број непријатеља. На свом блогу критиковала је многе: од чланова владајуће Лабуристичке странке и лидера опозиционог десног центра (који се, иако је против ње подигао неколико тужби због њеног бритког, неустрашивог језика, сада профилира као предводник борбе за правду), преко азербајџанске прве породице и картела до иранског банкара, кинеских бизнисмена и корисника офшор порезних оаза попут Панаме и Британских Дјевичанских острва. У критикама и писању била је пикантна, често немилосрдна, не штедећи оне о којима је писала до те мјере да се у четвртима које су упоришта њених непријатеља наводно славила вијест о њеној смрти.

Остатак Малте, па чак и они који се нису слагали са стилом њеног извјештавања, у потпуном је шоку и тражи одговоре. Грађани су то показали овог викенда кад су се хиљаде њих слиле на малтешке улице те у два наврата качили транспаренте “Мафијашка држава” на зграде (полиција их је скинула, гласноговорник тврди, вјероватно због речника, да би послије поновно осванули).

Тражили су, осим правде за убијену, и хитну оставку начелника полиције, петог у посљедње четири године, и државног тужиоца али и промјену начина њиховог избора. Осим Малте, атентат је уздрмао и цијелу Европску унију која је острвску државицу примила у своје чланство 2004. године и, суочена с кризом повјерења, представљала је као доказ успјеха и смисла Европске уније. Атентат доказује да је на Малти, упркос површинском сјају, нешто опасно труло. Убијена новинарка је на то упозоравала годинама.

ЕВРОПСКА ПАНАМА

“Криминалци су сада гдје год погледате. Ситуација је очајна”, завршила је свој посљедњи текст, објављен на блогу у понедјељак поподне, пола сата прије него што је сјела у аутомобил и нестала у детонацији.

До сада се чинило како Малти баш све иде од руке, поготово захваљујући сплету одређених околности. На примјер, њен финансијски сектор доживио је прави успон након кризе на Кипру 2013. године и острво је постало права оаза ниског пореза, (европска) “Панама” на другом крају свијета од истоименог оригинала.

Због Арапског прољећа, које је у туристичком смислу нокаутирало Тунис, узлет је доживио и тај сектор. Број туриста повећао се на годишњем нивоу за око 900 хиљада. Догодио се и Брегзит који је Малту преметнуо у “друго острво”, дубоко укопано у ЕУ – као бившу британску колонију и енглеско говорно подручје – који привлачи невиђени страни капитал, досад 70 хиљада компанија, и у којем држављанство има легитимну цијену.

Но, медаља има двије стране. Политичко мијешање и константно мијењање вођства срозало је, пише лист, квалитет тамошњег правосудног система.

СВЕ СЕ РАЗОТКРИЛО

– Повјерење не функционише као поуздано уставно начело када су људи непоуздани – тврди Џастин Борг-Бартет, правни стручњак с Малте. Кристијан Перегин, оснивач онлајн портала ,,Волим Малту“, тврди да је убиство новинарке објелоданило реалност коју је годинама приказивала. – Малта се налази између Европе и Сјеверне Африке. Говоримо енглески и имамо енглеску традицију, али говоримо и малтешки који је заправо мјешавина арапског и италијанског. Наша национална психа увијек је негдје између та два врло различита свијета – објашњава Перегин.

Та двојна природа помогла је да се продуби страствени политички сукоб двије највеће странке, лабуриста и опозиционе Националистичке странке чији лидер Адриан Делиа говори не само о “борби против корупције, него и културе мржње”. Сама убијена, нпр., зажељела је на свом блогу након смрти некадашњег шефа лабуриста Дома Минтофа “да он труне у паклу”. А један од полицајаца на којег се обрушила својим пером прозивајући га за пијанство и склоност плесу у крилу, Рамон Мифсуд, на Фејсбуку је њену смрт коментарисао ријечима: “Свако добије што заслужује, ђубре”.

ОГРОМАН ПРОФИТ ОД ПРОДАЈЕ ДРЖАВЉАНСТВА

Прошле године Малта је продала готово 700, а према неким изворима и 900, својих папира за држављанство. Власти одбијају да открију ко су купци и њихово оригинално држављанство. Укупна цијена држављанства износи око 1,2 милиона евра, а новац од продаје држављанства иде у државни буџет. Држављанство се продаје од 2013. године, а до 2017. број захтјева износио је 1500 од укупно 1800 предвиђених програмом.

Малтешко држављанство подразумијева путовницу Европске уније, којом се без визе може путовати у 166 земаља свијета, а многи су, укључујући убијену истраживачку новинарку, тврдили да продаја држављанства отвара простор корупцији те представља позивницу мутним иностраним ликовима.

Појединачни инвеститор мора дати минимални допринос од 650.000 еура: 70 посто иде у фонд који је успоставила влада, а остатак у консолидовани фонд. Сваки члан породице треба да уплати додатних 25.000 евра. Морају инвестирати у некретнину у износу од најмање 350.000 еура те уложити најмање 150.000 еура у обвезнице или дионице које је одобрила малтешка влада, и то на најмање пет година. Након годину дана добија се држављанство које је доживотно и преноси се на потомке.

Подносиоци захтјева подлијежу својеврсној провјери, не смију боловати од болести које би могле угрозити здравље на острву и морају имати чисти досије (провјерава се и Међународни казнени суд, Интерпол…). Процес траје годину дана.

Држављанство може бити одузето ако је стечено преваром, лажним представљањем, скривањем чињеница; ако је особа повезана с непријатељем или ентитетом који је био вољан помоћи непријатељу у рату; ако се особа показала нелојалном према предсједнику или малтешкој влади.

Извор: Jutarnji.hr