скидање прашине

Растко Немањић, кao 15-годишњак, владао Захумљем!

2916
Застава Хумске земље

Савини биографи Доментијан и Теодосије веле да је принц Растко као 15-годишњак, од оца Немање, добио Хумску земљу на управу, а да је у седамнаестој години живота отишао на Свету Гору.

Историографија сматра да је Растко дошао (под нејасним околностима) у Хум када је из њега отишао Немањин брат Мирослав, значи прије 17. јуна 1190. године.

Захумље или Хум, односно Хумска земља (лат. Chulmia) је назив за српску средњовековну област и државу (кнежевину) која је обухватала знатне делове Далмације, приближно од ријеке Неретве до града Дубровника, са припадајућим залеђем и острвима.

Хум се први пут јавља у повељи коју је велики жупан Стефан Немања дао Сплићанима (око 1190-1192), у којој им дозвољава „да слободно излазе у моју земљу и сина ми Растка у Хумску земљу, и сина ми Вукана у Зету, и да слободно тргују, и да им се никаква неправда не догоди.“

У свом спису „О управљању царством“, Константин Порфирогенит VII пише: „Захумљани који сада тамо живе су Срби, који потичу од времена онога архонта који је побегао цару Ираклију.“

Порфирогенит такође пише да су Срби у 7. веку населили и друге делове јужне Далмације, укључујући и две суседне области: Травунију и Неретвљанску кнежевину. Тадашњи опсег српског етничког простора у приморским областма потврђују и вијести франачког хроничара Ајнхарда, који је у својим Аналима франачког краљевства (лат. Annales Regni Francorum) забиљежио, под 822. годином, да су Срби народ који држи велики део Далмације.

Хумска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве, коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава за области Захумља и Травуније. Приликом оснивања, сједиште епархије је било при манастиру Богородице Стонске, у тадашњем главном хумском приморском месту Стону.

Најстарији познати владар Захумља био је Михајло Вишевић (910—950) који је у име Византије освојио град Сипонто на Апенинском полуострву.

Каснији владари Захумља потичу од кнеза Завиде чији су синови били Стефан Немања, Тихомир, Страцимир и Мирослав. Захумље је дато Мирославу. Као кнез Захумља (1168-1171), оженио се сестром бана Кулина.

Затим следи Тољен и Тољен II, па Никола, Петар (1198—1227), Андрија, Радослав, Богдан (1249-1252), Стјепан Константин.

Угљеша Мрњавчевић, потомак српске куће Мрњавчевића владао је Захумљем од 1370. до своје смрти, 1404. године.

Сандаљ Хранић Косача, кнез Захумља и један од војвода Светог Саве, постао је велики војвода Босне до своје смрти 1435. Следио га је Стефан Вукчић Косача за великог војводу и кнеза Захумља до његове смрти 1466.

Грб Хумске земље