Есад-паша Топтани (1863-1920), генерал турске војске, албанске народности, био је у Балканском рату (1912-1913) командант одбране утврђених скадарских положаја на Тарабошу, Брдици и Брдањолу, опсједнутих најприје црногорском, а после и српском војском.
Турска одбрана није могла да одоли снажном удару здружене српске и црногорске војске, а нарочито разорном дејству српских тешких топова, па је капитулирала 14. априла 1913. године.
Здружена команда је човјечно поступала са пораженима: војска је разоружавана, а официрима је дозвољено да и даље носе сабље, док је Есад-паши указана посебна част. Ганут овим што је учињено њему, његовим официрима и војсци, Есад-паша је од крвног непријатеља постао велики и до краја одани пријатељ.
Борећи се за политику „Балкан балканским народима“, одржавао је везу с Владом Србије и предсједнику Николи Пашићу, као главном носиоцу ове политике, дао бесу да ће увијек бити на страни Србије.
Кад је српска војска пролазила кроз Албанију, 1915. године, Есад-паша је у својству министра унутраших послова и војске у албанској влади, упутио ову наредбу Албанцима: „Чујте Арнаути и Турци, кроз Албанију пролази српска војска! Војска, као војска, тражиће од вас да купи храну. Српски војници немају другог новца сем папирне банкноте од 10 динара. Али, знајте да је она равна турској меџедији. И ко покуша да побије њену вриједност, уједаће се ондје гдје се нико не уједа!“
Његова жандрмерија је на граници штитила бокове колона српске војске у одступању, док ју је у непроходним и дивљим подручјима сусретала и показивала јој пут. Локално сеоско становништво пружало је српској војци уточиште по његовој наредби. Чак је и последње залихе хране за своју жандармерију уступио српској војци, чиме је спасавао читаве српске јединице.
Због оптужби да је подржавао побуну против принца, Есад-паша је протјеран из Албаније половином 1914. године. Вратио се у Албанију у јесен 1914, пошто су побуњеници успјели да заузму територију Кнежевине Албаније и принуде принца на бјекство из земље. Током Првог светског рата је подржавао савезнике и са одредом од 1000 албанских жандарма једно вријеме учествовао у биткама на Солунском фронту.
Есад-паша потиче из богате земљопосједничке породице Топтани, поријеклом из Кроје, која је 1816. године преузела контролу над Тираном. Породица Топтани је имала посједе у централном дијелу Тиране, укључујући и земљиште на којем се данас налази Парламент Албаније. Фарме и шуме источно од Тиране такође су припадале овој породици.
У Тирани је на дан 28. јуна (Видовдан) 1915. године потписан тајни уговор о реалној унији између Србије и Албаније у којем је било предвиђено формирање заједничке војске, царинске управе, централне банке и дипломатских представништава. Есад-паша би био, у складу са одредбама овог уговора, кнез Албаније а заузврат би границе биле преправљене у корист Србије.
По завршетку Првог светског рата, Есад-паша је поново боравио у Француској на мировној конференцији у Паризу гдје је под окриљем делегације Краљевине СХС као представник Албаније поднио меморандум о Албанији крајем априла 1919. године. Његове присталице су тада у Паризу конституисале националну скупштину и формирале Краљевину Албанију, крунишући Есад-пашу за краља. У Албанији је у том периоду избила побуна Албанаца који су почели да заузимају све веће дјелове Албаније борећи се против италијанске војске.
Есад-паша Топтани је убијен у атентату 13. јуна 1920. године док је излазио из Хотела Континентал у улици Кастиљоне у Паризу, са намјером да отпутује у Албанију на своју краљевску инагурацију. Сахрањен је на српском војничком гробљу у париском предграђу Тије. Убица је био Авни Рустеми, вођа револуционарно буржоаског покрета Башкими, који је убијен 1924. године по налогу следбеника Есад-паше Топтанија или његовог нећака, Зога I од Албаније, каснијег предсједника државе.
После смрти Есад-паше су настављене вишегодишње подјеле а избија и грађански рат у Албанији, занемареној и заборављеној у свијету, све док Зог I од Албаније, нећак Есад-паше, није изабран за предсједника почетком 1925. године.
У Београду једна улица у општини Вождовац носи Есад-пашино име.
