ЈЕДНА ОД НАЈЉЕПШИХ ИКОНА

Јованове лествице ка Христу!

2592

Лествица од земље до неба. По њој – људи у монашким одеждама. Господ пружа руке према онима који се успињу. А пут се према Њему састоји из тридесет високих степеница – хришћанских врлина, и на свакој их очекују искушења. Степенице означавају постепеност ка духовном усавршавању човјека

Пише: Јелена Степановна

Иконопис „Лествице“, којег ми данас знамо, настао је у Константинопољу у 12. вијеку. А данас се налази у манастиру св. Катарине на Синају, гдје се налазе и многе друге познате иконе. Ова позната икона била је насликана као илустрација за књигу преподобног Јована, игумана Синајске горе – „Лествицу“.

Књига се састоји од тридесет текстова – глава. Свака од њих – је степеница ка Христу, одакле је и настао необичан назив за књигу, а касније и за иконе. Свети Јован у својој књизи позива монахе да буду кротки, не злопамтљиви, да мало говоре, да буду истинољубиви, да не унивају, да се не лење, да буду уздржљиви у храни, цјеломудрени и чисти како вањски тако и унутарње.

Прве двадесет и три степенице у „Лествици“ посвећене су страстима и начинима борбе с њима, остале – врлинама. Највиша степеница је – савез вјере, наде и љубави. Неке своје поуке преподобни пише у виду мањих прича о животу синајских подвижника, са којима се познавао. Понегдје свети Јован прилаже у причама своје личне утиске о овим људима и о бесједама с њима.

У Византији су „Лествицу“ превели на разне језике. Рукописе су почели да израђују у скупоцјеним повезима и да их украшавају минијатурама. Први словенски препис се појавио у Русији у 12. вијеку, и судећи по томе како се убрзано расла количински, књига је била популарна. Сачувано је више од стотину рукописа „Лестивце“.

За стварање рукописа, трудило се много људи: писари, умјетници-минијатуристи. Нама позната „Лествица“ је била прва минијатура у књизи, али не и јединствена. Било је ту још малених „маргиналних“ илустрација, које су назване тако ради њиховог положаја на страницама рукописа. Таквих рукописних „Лествица“ је било насликано много. Посебне иконе као и икона „Лествице“ прелазили су постепено на зидове цркве, на фреске и на иконе и почели да се поштују једнако као и текстови, а и одвојено од њих.

Сматра се да је свети Јован био родом из Сирије и да је дошао у Синајски манастир са шеснаест година. То је било око 580. године. Преподобни је живео у манастиру деветнаест година; последњих година је био игуман.