ЕТИМОЛОГИЈА

Како је настала ријеч ЦРКВА?

1651

Црква – као институција у цјелини и као грађевина понаособ, од толике је важности за све европске народе да ту ријеч сви користе и третирају као своју сопствену, као да је истекла из баш њиховог језика. Исто чинимо и ми. „Црква“ је толико одомаћена у нашем језику да уопште и не размишљамо о томе да ли је у питања наша ријеч, узимамо то здраво за готово. „Црква“ је српска ријеч. Међутим, није.

Ријеч „црква“ долази из грчког, од „кириаке“ што значи „од Господа“; у питању је присвојни облик именице „кириос“ односно „Господ, Господар“. У смислу „цркве“ је вjероватно почела да се користи скраћивањем синтагме „кириаке оикиа“ што значи „кућа Господа“ или „еклезија кириаке“ што значи „заједница Господа“.

(Иначе, грчка ријеч „кириос“ долази од прото-индо-европског коријена „кеуе“, што значи „отекло“ дакле „снажно, моћно“.)

Већ у 4. вијеку почеле су цркве на грчком истоку Римског царства да се називају „кириакон“, али су „еклезија“ и „базилика“ биле много чешће. Стицајем околности, управо је та ријеч (вјерује се преко Гота) ушла међу Словене и Германе и – остала.

Но, стиче се утисак да ријеч „еклезија“ коју користе Грци и романски народи много боље описује суштину и Цркве и цркве него сама ријеч „црква“, односно, „кириаке“.

Грчка ријеч „еклезија“дословно значи „сабрати, сазвати, позвати“ и означава заједницу људи која се у граду или селу или другде, скупила из неког посебног разлога. У случају хришћанске вјере, из религијских разлога, најчешће литургије. Интересантно, првобитно су је користили хеленизовани Јевреји, паралелно са другом грчком ријечју „синагога“ (што значи „скупштина“) која је постала једина када су хришћани „узурпирали“ ову прву.

Романски и келтски језици у Европи управо ову грчку ријеч, „еклазију“, или њене изведенице користе за оно што ми називамо „црквом“. Православни Грци такође кажу „еклезија“.

Ријеч „саборно“ у грчком оригиналу гласи „католикен“, па управо ту лежи објашњење назива Католичке цркве. Из речи „католикен“ долази и ријеч „катедрала“ која именује храм у коме столује епископ; ми за то користимо синтагму „саборна црква“.

Та ријеч, „католикос“, односно „саборно“, налази се у симболу вјере који (наравно!) користи и СПЦ, у дијелу који каже да вјерујемо у „једну свету саборну и апостолску цркву“.

Дакле, ријечи „еклезија“ и „католикин“ су комплементарне и скоро да значе исту ствар, док је ријеч „кириаке“ (црква) можда мало непотпуна и недоречена, наравно, само у том првобитном грчком значењу; данас је то нешто потпуно друго, будући да ријечи имају она значења која им ми дајемо, тако да је „црква“ сада у пуном смислу значења „еклезија“, јер она то значи на српском језику, невезано за првобитну грчку ријеч из које се развила.