скидање прашине

    Европски парламент је изједначио фашизам и комунизам!

    9511

    Европски парламент је, прије годину и по дана, донио резолуцију којом је изједначио фашизам и комунизам, осудио употребу кукастог крста и петокраке у јавном простору и у комерцијалне сврхе, те изразио забринутост што на јавним површинама у неким државама (парковима, трговима, улицама итд.) и даље постоје споменици којима се величају носиоци тоталитарних режима

    Пише: Донко Ракочевић

    Не рачунајући грађански рат који је изазвао и тоталитарну политику којом је владао три и по деценије, Тито је починио четири масовна злочина над Црногорцима: Пасје гробље, тзв. савезничко бомбардовање, Зидани мост и Голи оток. У та четири масовна злочина, укупно је убијено, рањено или мучено, најмање 15.000 људи, од којих највише Подгоричана. Но, то није сметало челницама града Подгорице да му, прије двије године (19. 12. 2018), подигну споменик!

    Непуну годину дана касније, 19. септембра 2019. године, Европски парламент је донио резолуцију у којој потпуно јасно и недвосмислено изједначава зла фашизма и комунизма. Ради се о “Резолуцији о важности европског сјећања за будућност Европе”, документу чије усвајање није изазвало пажњу медија и режима у Црној Гори.

    У Резолуцији се, између осталог, каже:

    3). будући да су нацистички и комунистички режими вршили масовна убиства, геноцид, депортације и довели до незапамћених губитака живота и слободе у 20. вијеку у дотад невиђеним размјерима у људској историји; најоштрије осуђује дјела агресије, злочине против човјечности и масовна кршења људских права које су починили нацистички, комунистички и други тоталитарни режими;

    4). позива све државе чланице ЕУ-а да спроведу јасно и принципијелно преиспитивање злочина и дјела агресије које су починили тоталитарни комунистички и нацистички режими;

    6). изражава забринутост због континуиране употребе симбола тоталитарних режима у јавном простору и у комерцијалне сврхе, те подсјећа на то да је неколико европских земаља забранило употребу и нацистичких и комунистичких симбола;

    7). напомиње да у јавним просторима неких држава чланица (парковима, трговима, улицама итд.) и даље постоје споменици којима се величају тоталитарни режими, што отвара пут искривљивању историјских чињеница о посљедицама Другог свјетског рата и пропагирању тоталитарног политичког система.

    Ова резолуција Европског парламента код нас је прошла готово незапажено, пошто тадашње владајуће партије (ДПС, СД, БС) гаје традиције комунистичког покрета и величају лик и дјело Јосипа Броза, док је тадашњим опозиционим партијама (Новој српској демократији, ДНП-у и СНП-у) вјероватно засметало што се у Резолуцији апострофира Русија као земља која највише умањује тежину комунистичких злочина и зло совјетског тоталитарног режима.

    У Црној Гори, и данас, комунистичко насљеђе живи у медијима, посебно у јавном сервису (ТВЦГ), образовном систему, културним институцијама, политичким странкама и другим сегментима друштва. Бројне улице носе имена истакнутих припадника КПЈ и Титовог режима, а поред споменика Јосипа Броза, постоје и спомен бисте бројних комуниста, па и Моше Пијаде (у центру Подгорице) једног од идеолога зликовачке политике КПЈ. Све под изговором да је комунистички покрет био анти-фашистички, што јесте тачно, али је подједнако био кобан као фашизам, у Црној Гори је чак оставио теже последице.

    Нова црногорска власт морала би да учини конкретне кораке на осуди комунистичких злочина и тоталитарног режима у коме смо живјели скоро цијелу другу половину 20. вијека, те да подигне свијест грађана о трагичној комунистичкој прошлости, у складу са препорукама Европске уније, па и да сам Европски парламент упозна са ситуацијом у Црној Гори спрам ове проблематике, која није ништа боља него у Русији.