лука вукадиновић, писац

Иза кулиса

1128

Пише: Лука Вукадиновић

Гледао сам нове дане у ноћима изабране, гледао сам ситне душе како своје краду ноћи.

Гледао сам иза зида ђе се чудне ствари раду, гледао сам иза леђа како сабље тупе гађу.

Гледао сам труло доба које снажна носи вода, гледао сам пустош страшну, видио сам стабло прво и погану нову ману.

Гледало сам како расте крошња пада и сабласни, гледао сам како вене снага спаса и љубави.

Гледао сам снове њине, гледао сам шта ме тражи, погледао ка истоку, угледао дијете среће.

Гледао сам њиве крви, усијану моју главу, гледао сам у крвника док ми коље моје драге.

Гледао сам мноштво вођа и једнога међу њима, гледао сам како рибар лови ново стадо спаса.

Гледао сам дијела ваша и последње ваше жеље, гледао сам како прелаз ломи ваше кичме јаке.

Гледао сам са висине у пољане моје земље, гледао сам у плодове које мале руке носе.

Гледао сам земљу како сунце рађа и видио сунце како једе земљу.

Гледао сам очи слијепе, ђе се крије извор знања, гледао сам мрачне силе како људе узимају.

Гледао сам ђе се плитка чује ријека, гледао сам море тихо, што га ријека надјачава.

Гледао сам младе виле и Херкуле’ пуне снаге, гледао сам и сироте њине мајке и домове.

Гледао сам рајске њиве и вртове чудних боја, гледао сам тихе ватре и слушао болне крике.

Гледао сам мирне воде и на води лађу сиву, гледао сам топле дане и судбину како жање.

Гледао сам и два брата одвојена на два свијета, међу њима бездан ступи, међу њима огањ гори.

Гледао сам нове творце, оковане на дну ада, гледао сам безумника како своју куне мајку.

Гледао сам абгару ђе гори и абгаре прошлих дана, погледао из прошлости јасну слику предсказања.

Гледао сам живе силе како људску краду вољу, гледао сам јутро мрачно и јалову шансу нову.

Гледао сам лаж и завист ђе заједно логорују, гледао сам љубав горду сасушену у почетку.

Гледао сам како расте млада биљка из сандука, гледао сам гробље живих, обећаних за побједу.

Гледао сам погануљу из очију како гмиже, гледао сам кости наше у стубове врага стоје.

Гледао сам мноштво људи, испред људи клеветник се нађе, гледао сам исте људе, гледао сам нове дане.

Гледао сам нове дане, нове редове и колоне, гледао сам што сам знао и видио што сад видим.

Гледао сам путник један ђе се моли на сред џаде, гледао сам у путника и видио мрачне дане.

Гледао сам како земља разапета небо тражи, гледао сам златне двери и хорове дивних боја.

Гледао сам људску клетву како грми и одлијеже, гледао сам како јеца свака клетва и кукање.

Гледао сам мало стадо, испред стада пастир стоји, гледао сам у пастира који своје стадо води.

Древна књига прочитана у олтару храма спава.