Интервју

ДР АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Чудно понашање митрополита Амфилохија!

5330

Разговарао: Ратко Дмитровић

Гостујући јуче на интернет телевизији РАС, историчар др Александар Раковић је говорио о свесрпским темама – Косову и Метохији, предлогу новог Устава Српске православне цркве, српском питању у Црној Гори… Извукли смо његове основне тезе, а цијели интервју можете погледати на видео-снимку на крају текста.

-Од 1997. године, када сам као студент историје слушао професора Славенка Терзића, помно пратим збивања у Црној Гори, и као резултат тога ове године завршавам књигу „О савременом црногорском сепаратизму, конвертитском идентитету и антидржави“. Данашања црногорска држава је анти-Србија. И не само то, она је контра и историјској Црној Гори,  која је вазда била српска земља. Црна Гора из времена Петровића и данашња Црна Гора, то су двије потпуно различите државе, једино што се пишу истим именом, истина она прва се писала ћирилицом а ова латиницом.

-Још је Јован Цвијић приметио да су динарски Срби склонији промјени идентитета од шумадијских и војвођанских Срба, да се брзо разочаравају у идеје, уколико их брзо не досегну. То најбоље видимо на примјеру Црногораца. Од Савића Марковића Штедмилије и Секуле Дрљевића, па до Јеврема Брковића и Новака Килибарде, имате подужи списак личности које су добар део свог живота биле Срби, а потом постали Црногорци. Но, када дође до слома мафијашког режима у Црној Гори, опет ће се њено клатно окренути на српску страну. Свако одвајање Црне Горе од српства је привремено, јер је историјска Црна Гора створена на српским темељима, и вјековима је живела у српству и православљу.

-У јавност је недавно процурио предлог новог Устава Српске православне цркве и добро је што је процурио, јер ко зна шта би било да није било негативне реакције једног дијела јавности, можда би тај текст био убрзо усвојен. А тиме би се, према мом мишљењу, учинила огромна штета и српском народу и самој Српској цркви. Тога је очигледно свјестан и патријарх Иринеј који је у васркшњем интервјуу рекао да тај предлог сигурно неће бити у потпуности усвојен и да не треба журити са његовим усвајањем.

-Више је спорних решења у том предлогу Устава: децентрализација црквене управе (са 18 архиепископија), промјена назива титуле патријарха (посебно је спорно оно „и приморских земаља“, очигледно се мислило на Црну Гору) и искључивање свештенства и верника из процеса одлучивања, као да само епископи чине Цркву.

-Не знам коме се то журило са доношењем новог Устава, као да сада није најпрече питање Косова и Метохије. Чуди ме то од митрополита Амфилохија који је био на челу комисије и који је потписао текст и предао га Синоду, јер знамо колико се он, више од свих других, бори за спас Космета. Мада, када погледамо уназад, видимо да се митрополит Амфилохије чудно понашао у појединим ситуацијама, поготову политичким.

-На жалост, у неколико кључних ситуација, митрополит Амфилохије нас је напуштао, стајући на страну сепаратистичког режима Мила Ђукановића. Никако не могу да одгонетнем о чему се ту радило. Исто као што ми није јасно зашто је учествовао на демонстрацијама у Београду 1996. године, као и на студентским демонстрацијама наредне године које је финансирала ЦИА.

-Да се разумемо, митрополит Амфилохије је свети човек, велики архијереј Српске православне цркве, који је као нико стао у одбрану Косова и Метохије, који је унапредио црквени живот у Црној Гори као нико пре њега, али у најмању руку нема таленат за политику и у политици прави кардиналне грешке.

-Немам ништа против што митрополит Амфилохије износи политичке ставове, јер сви ми на то имамо право, као што и политичари имају право да се мешају у живот Цркве ако су верници. Често чујем, што је плеоназам, „Српска православна црква и њени верници“; па зар нису верници део Цркве, зашто тај везник „и“. О сверпским питањима, има право да говори сваки Србин, ма одакле да је, и ма где је тренутно проблем, на Косову и Метохији, Црној Гори, Српској или у Србији.

Од 19. минута на видео снимку можете чути детаљније шта је др Александар Раковић говорио о Црној Гори, митрополиту Амфилохију и предлогу новог Устава СПЦ: