интервју

МОМИР БУЛАТОВИЋ: Милошевић је тражио пријем СРЈ у НАТО!

5202

Американцима смо нудили базу „Бондстил” за симболичну надокнаду од једног долара. Нудили смо им да нас приме у НАТО, јер ако смо у НАТО-у, не могу да нас бомбардују. Нудили смо им, такође, да управљају рудним богатством, да им дамо концесије на енергетске и рудне потенцијале Косова и Метохије. Све смо им нудили да не буде рата – прича Момир Булатовић за нови број „Експреса“.

Зашто је досад ћутао о овоме? Гдје су му докази за ово што прича? Ово очигледно долази из Вучићеве кухиње – као: ето и Слободан Милошевић је хтио да изда, али му није успјело, па су нас бомбардовали! А Вучићу ће да успије, па ће да нас тако спаси!

А ријеч је наравно о ноторној лажи, јер Холбрук је био код Милошевића и 22. марта, два дана прије почетка НАТО бомбардовања, и тражио је да СРЈ прихвати захтјеве из Рамбујеа, који су били пуно скромнији од овога што Момир прича, па Милошевић није прихватио…

Разговарао: Велимир Перовић

Када сте први пут добили озбиљно упозорење да ће Савезна Република Југославија бити бомбардована?

-Ако неко сада очекује да су то били неки шпијунски канали, неке дипломатске депеше, грдно се вара. У то доба на свим светским насловницама је било инсистирање да НАТО својим кредибилитетом заустави огромне злочине на Косову и Метохији. Њих, срећом, није било, али је јавност била бомбардована причом да смо ми затворили 100.000 Шиптара на фудбалском стадиону и да је само питање дана када ћемо их убити, а онда вам не треба никаква тајна дипломатија. Они су витлали и претили том својом силом преко свих светских медија. Према свим нашим подацима, очекивали смо да ће бомбардовање почети средином октобра 1998. године. Тада, у мисију последње шансе, како су је звали, долази Ричард Холбрук и преговара с Милошевићем. У то доба сам ја био на самиту шефова држава или влада југоисточне Европе у Турској и све моје регионалне колеге су ме питале када ће почети интервенција. Ни за кога то није било никакво изненађење. Реакција тадашњег премијера Бугарске ми је посебно остала у сећању. Он се много љутио из резона: ако бомбардују Србију, њему ће пропасти туристичка сезона. Молио је да нешто урадимо. Рекао сам му, нећемо ми бомбардовати сами себе, човече, него ви учините нешто код ваших пријатеља да Србија не буде бомбардована. Сви су кршили руке и говорили: „Видите ви то с Американцима. Само се Американци питају.” Срећом, тада је дошло до споразума и бомбардовање је одложено.

Шта је власт предузимала да не дође до бомбардовања? Каква је била идеја Слободана Милошевића?

-Урадили смо све што смо могли. Почели смо преговоре са умереним Албанцима, с Ибрахимом Руговом на челу. Тај дијалог је ишао тешко и споро, али смо га доживљавали као једино решење. Али онда је Америка одлучила да из тог процеса искључи Ругову. Он је био представник умерених и тада већинских Албанца, који нису били присталице оружане побуне и терористичког деловања, а на његово место су Американци инсталирали Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија. Американцима смо нудили базу „Бондстил”, уз сагласност влада Србије и Југославије за симболичну надокнаду од једног долара. Нудили смо им да нас приме у НАТО, јер ако смо у НАТО-у, не могу да нас бомбардују. Нудили смо им, такође, да управљају рудним богатством, да им дамо концесије на енергетске и рудне потенцијале Косова и Метохије, јер ако ми не можемо да нађемо заједнички језик са Албанцима, нек то буде нека енглеска или америчка компанија. Све смо им нудили да не буде рата, али је рат морало бити. Њима је тај рат био потребан.

Кажете да сте нудили Американцима да Србија уђе у НАТО?

– Да и о томе постоји званични допис. То је Милан Милутиновић предложио Медлин Олбрајт. На том састанку пред Рамбује, када јој је Милутиновић рекао да је Србија спремна да уђе у НАТО, она се прво онесвестила, није веровала шта јој нудимо, а онда се вратила и рекла „не, то није опција”. Било би много паметније да су нас примили у НАТО него што су нас бомбардовали.

Да ли је тачно да је Милошевић ишао у Москву да од Јељцина тражи С-300?

– Приче везане за С-300 су, да извине читаоци, приче за малу децу. С-300 није ципела коју ћете купити у некој радњи. Да бисте имали С-300, морате да имате три огромна воза која ће довести ту скаламерију, морате да имате неколико стотина високообучених и специјализованих официра. Ми нисмо имали С-300, а чак и да смо га имали, не бисмо га употребили из простог разлога што бисмо тако могли да повећамо степен губитака непријатељске НАТО авијације на можда 50-60 авиона, али и да доживимо њихову сурову одмазду. Они су били толико моћнији и снажнији и убилачки расположени да је било сасвим реално очекивати да се тепих бомби изручи над Београдом.

Шта је Милошевић хтео с Косовом? Имам утисак да је Косово и Метохија Милошевићу служила само за изборне крађе. На сваким изборима СПС би украо око 500.000 албанских гласова.

– Па не знам, заиста. Ја тај део не познајем добро. Знам да су га много оптуживали. Знам да је он то са индигнацијом одбацивао, али посматрано са становишта неких државних интереса, Милошевић је наследио Косово као нерешен проблем. То је био најврући кромпир који је држао у руци и једна од његових првих активности јесте била да дезавуише Устав из 1974. године, који је, фактички, дао државост Косову и Војводини и чини ми се да је то један од његових највећих доприноса, што је и Војводину и КиМ вратио у уставни оквир Републике Србије. Знам да су постојали екстремно велики проблеми из простог разлога што су Албанци бојкотовали све могуће институције, а емитовали су слику у свету која није била повољна ни за Србију, ни за Југославија. Ми смо имали и с друге стране чињеницу да је велики број Срба и Црногораца на КиМ, заузимао позиције које им објективно нису могле припадати, зато што Албанци нису хтели да заузимају неке државне позиције. Довољно је било да сте Србин или Црногорац, па да заузмете неку добру функцију, па да можете онда и да показујете и силу и нетрпељивост и недовољну транспарентност у свом пословању. Сећам се да је једном љут, Слободан Милошевић рекао: “Тежи су ми Срби и Црногорци са КиМ, него Албанци”.

Где видите кључне грешке Београда у политици према Косову? Како гледате на чињеницу да је за непуне две године формирана терористичка војска од 30 хиљада наоружаних људи, усред државе Србије?

-Ја верујем официрима који су тамо били и који говоре о томе да то није била тако респектабилна војна снага. Они јесу прокламовали да је толики број, имали су оружје, али када је 1998. кренула пуном снагом наша антитерористичка операција, за два или три дана је урађено то, да су они били потпуно деактивирани. Није нам заиста био проблем тај терористички део. Проблем нам је био то што су они били марионете НАТО, њихова пешадија. Каснија збивања су показала да НАТО није баш брига за животе и здравље обичних Албанаца, јер су највише изручили осиромашеног уранијума на она подручја у којима живе Албанци.

Како су изгледали разговори између Милошевића, Холбрука и Вас?

– Холбрук је био дипломата с манирима шефа концентрационог логора. Он је америчку дипломатију схватио као средство за личну промоцију. Чак је и његова жена једном питала: „Па зашто, побогу, не дате то тим Албанцима кад су они тамо множина?”. На то је Слоба одговорио: „Па, како? То је срце наше земље, кад бисте само знали колико је тамо наших цркава и манастира.” То је у реду, рекла је, ставите вашу полицију и војску да чува те манастире, а пустите то тамо Албанцима. С Американцима не можете да разговарате о томе, да уђете у неке нијансе, финесе. Ми можемо да постигнемо споразум са Албанцима кад разговарамо јер они знају шта значи Косово и њима и нама. Али са Американцима не можете.

Како оцењујете улогу Виктора Черномирдина? Је л’ он био амерички човек?

– У том периоду, када долазе Виктор Черномирдин и Марти Ахтисари, ми имамо већ ескалацију бомбардовања и одлучујемо се да прихватимо те преговоре и такозвани ултиматум који нам је дат. Черномирдин је био човек који је пресудио, иако је најмање причао. Черномирдин долази као лични изасланик Бориса Јељцина. Стаје комплетно иза предлога Мартија Ахтисарија, односно стаје иза предлога НАТО-а. Лако нам је било да одбијемо НАТО, али нисмо могли да одбијемо Черномирдина. Иначе, руски генерал Ивашов и дан-данас јавно тврди да је Черномирдин био издајник јер је потпуно прекршио инструкције које је добио од Бориса Јељцина. Инструкција је била да се заложи за Савезну Републику Југославију, да се заложи за тренутни прекид бомбардовања, а он се придружио ултиматуму који је био изнесен пред Милошевића и који је значио дефинитивно уништење. Нама је било запрећено да ће убити комплетан народ и сравнити целу државу.

Ко вам је запретио и рекао да ће Србија бити сравњена?

– То је Ахтисаријев став био, па га је онда Милошевић питао: „Извините, а како ћете објаснити да сте убили два и по милиона људи само у Београду?”. Човек је одговорио: „Знате ли колико их је убијено у Вијетнаму?”. У то доба НАТО гађа „Прву искру” у Баричу. Опасне хемикалије прете тровањем читавог града. Ја сам председник Савезне владе. По закону морам да потпишем закон о евакуацији Београда. А где да евакуишем Београд? Како можете да помислите да се овај град може евакуисати. И зато ћу ја до краја свог живота бити захвалан Бренту Садлеру, дописнику Си-Ен-Ена, кога смо имали на вези и замолили га: „Иди, молим те, сликај тамо и реци да се спрема евакуација града зато што се припрема тровање”. Човек је објавио ТВ прилог и никада више ниједна бомба није пала на „Прву искру”, али одмах после тога је Брент Садлер изгубио посао. Више није дописник Си- Ен-Ена, али је остао наш пријатељ свих ових година.