КАД ЧОВЈЕК ИЗДА СВОЈУ ПРОФЕСИЈУ

Имитатор и диктатор!

3467
Илустрација: Бојан Булатовић

,,Тата се воли пуно, мама се воли више, а Мило се воли понајвише“ – пјевуши, вјероватно, Андрија Николић док пред огледалом покушава да опонаша најновији покрет Ђукановићеве руке. Године и године труда и вјежбе дале су резултат: Андрија, коначно, у огледалу више не види себе, већ Мила!

Пише: Даница Кораћ

Јучерашње засиједање Скупштине Црне Горе – циркус! Комедијаши, циркузанти и кловнови са разним представама. Највећу пажњу многобројне ТВ публике привукао је Андрија Николић. Имитатор! Толико је добро ,,скинуо“ Мила Ђукановића да би му позавидјели и професионални имитатори. Исти покрети, исте гримасе, мимика, говор, чак је и боја гласа била слична, а врхунац представе је било котрљање слова „р“. Године и године труда и вјежбе пред огледалом дале су резултат.

Кад се сјетим само како су му се цаклиле очи кад би у његовој емисији гостовао Ђукановић. Било је очигледно да ће од тог младог новинара постати нешто, као што је очигледно да већина новинара РТЦГ жели да иде Николићевим стопама.

Шта то натјера једног новинара да оде у политику и да створи себи идола у лику једног аутократе? Па, наравно, привилегије. А новинарење (не новинарство) је било само средство да се дође до вишег циља. Лакше је климати главом, него писати. А и повластице су пуно веће. Сами смјешак шефа режима – вриједи сувог злата.

Управо то је срж проблема црногорског новинарства. Новинари се представљају независним све док им се не пружи прилика да оду у политику, да профитирају. Није Николић једини, памти новија историја многе новинаре који су почели да се баве политиком. Ипак, не дјелује ми толико лоше кад новинар почне да се бави опозиционом политиком, то је опет неки вид ангажованог и аналитичког дјеловања, али је страшно кад ,,независни“ новинар оде под скуте власти. А основни задатак му је до јуче био да буде контрола те исте власти. Шта је то него издаја своје професије, самог себе.

Не може се говорити о слободном, демократском јавном мњењу, ако новинари по сваку цијену слиједе мишљење носилаца јавних функција. Управо они који су на власти морају бити најјаче изложени критичком увиду, јер од њих највише зависи судбина грађана и државе. Новинари би требало да буду најјача опозициона снага, најбољи контролори власти, гарант демократије. Добру власт ћемо имати тек када будемо имали добро новинарство.

На турском двору постојала је функција евет ефендије – коме је једини посао био да слуша султана и да клима главом. За њега се, поред урођеног дупеувлакачког талента и деценија посвећености његовом развоју, морала имати и дебела веза. Није могао свако климати султану.

Те функције на модерним дворовима више нема, али занат је опстао. Ма, не само опстао, него се и јако разгранао, у многобројне новодворске функције. Сада су и савјетници и портпароли и министри, сви посланици владајућих партија и многи новинари – дио дворске послуге (Мила Ђукановића). А Андрија Николић је отишао и корак даље – постао је авет-ефендија!