Свети Петар Дабробосански

Убили га због ћирилице!

2467

Пише: Стојан Бањац

Ћирилица је више од знаковног израза, она у себи носи сву мекоту, топлину и љубав охристовљене и оправослављене словенске душе, па се зато с правом може назвати и светом ћирилицом. А света је јер су је створили светитељи, свети Ћирило и Методије, освећена употребом у литургијском животу цркве, у мученичком страдању Светог Петра Зимоњића, митрополита Дабробосанског којег убише усташе јер је одбио да промени ћириличне печате.

Митрополит Петар син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову, 24. јуна 1866. Богословију је учио у Рељеву, а Богословски факултет у Черновицама. Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. За суплента у Богословском училишту у Рељеву именован је октобра 1893, а годину дана касније постављен је за професора. Конзисторијални саветник у Сарајеву постао је 1901. На овом положају затекао га је избор за епископа захумско-херцеговачког, 1903. Краљевским указом од 7. новембра 1920, постављен је за митрополита добробосанске епархије.

По избијању Другог светског рата, саветовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: “Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дјелио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и подјелим, и према томе мора се са народом судбина дјелити и остати на своме мјесту.”

Доследно је бранио православну веру и српско писмо пред немачким Гестапоом. У том безочном нападу, посебно забрани употребе ћирилице, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брал, иначе усташки повереник за Босну и Херцеговину. Митрополит Петар ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор “Беледија’, а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки затвор “Керестинац” где је добио број 29781. Ту је обријан и одузета су му сва епископска обележја. После тешких мука одведен је у Копривницу, а потом у Јасеновац (или Госпић).

По сведочењу Јове Фуртуле и Јове Лубуре из сарајевског среза, митрополит је убијен у Јасеновцу и бачен у ужарену пећ за пељење цигле. Међутим, није искључена и верзија да је митрополит Петар одведен у Госпић, односно Јадовно, где је мучки пострадао.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, митрополит дабробосански Петар проглашен је за свештеномученика и причислен осталим светим из српског рода и хришћанско-православне вере.

Српска црква га прославља треће недеље у месецу септембру.

Зато, Србине, не веруј им. Није свеједно! Писање латиницом представља одступање од српске националне самосвести, одрицање од светог предачког предања и православне вере, а као последицу има губитак идентитета, колективну амнезију и расцеп у души српског човека и народа .Само је ћирилица српско национално писмо, темељ српске националне културе и духовности.