Скидање прашине

Како би Његош ослободио Косово?

1244

Што се већ једном не дижете на Турке код толико лијепих прилика? Што не прегнете једном? Па ви отуда, а ја одовуд, да се на Косову састанемо. Док дипломате измијењају ноте, ми ћемо наш посао свршити – рекао је Његош приликом упознавања са Љубом Ненадовићем

У „Писмима из Италије“, Љубомир Ненадовић је описао како је упознао Његоша у Напуљу и како је изгледао њихов први разговор:

„Силазећи низ степенице, чујем неко звецкање. Зачудим се,, кад, мало затим, видим једног Црногорца. Млад, висок, леп човек. На њему црногорске хаљине од чохе, црногорска капа на глави, за појасом сребрно оружје, а на прсима врло лепе токе. Ја га запитам:

-Откуд ти овде?

-А побогу, брате, јеси ли Срб?

-Дабогме да јесам, одгвоорих ја.

-А да ми опрости господар, досад ме сунце није огријало.

Опет га упитам:

-Откуд ти овде у Напуљу?

-С господаром. Ту је и он. Цијелу смо зиму ође провели.“

Први сусрет са ЊЕгошем, неколико дана касније, Љуба Ненадовић овако описује:

„Пошто ме је Вукајло најавио, ја улазим поклањам се и рекнем:

-Добро јутро, господару!

-Добра ви срећа! Ви сте из Далмације? – пита Његош.

-Нисам, господару, ја сам из Србије.

И кажем му укратко ко сам и како се зовем.

-Јесте ли ви што писали – упита ме.

-Јесам.

-Ли ли ваша Словенска вила и новине Шумадинка?

-Јесте, господару.

-Сједите, ми смо онда стари познаници. Сам вас је Бог послао да ме у овој самоћи разговорите.

Пружи ми руку, те се руковасмо. Пита ме затим много о Србији:

-Што се већ једном не дижете на Турке код толико лијепих прилика? Што не прегнете једном? Па ви отуда, а ја одовуд, да се на Косову састанемо. Док дипломате измијењају ноте, ми ћемо наш посао свршити, па ћемо онда Јевропи казати: Оно што сте ви звали Јевропа турска, оно смо ми! Зовите нас како хоћете, само поштујете у нама људе, и нама је исто тако драга слобода и просвејат као и вама.“

Мјесец дана касније, Љуба Ненадовић у свом дневнику записује:

„Владика слабо чита и пише. Болест његова смета му радити. Ја га често посећујем и читам му новине, пишем му писма и друго што му затреба. Каже да се зимус занимао описивањем Црне Горе и њен историје на француском језику. У томе му је помагао неки авдокат Ђузепе. Владика му диктира, а о француски пише.

Тог адвоката све интересује и све пита, а владика одговара:

-Човјечанство не може бити спокојно и срећно докле је подијељено у државе које имају за главни циљ: себе, вјеру, народност и династије. Благостање свих појединих људи треба у сваком обзиру да је циљ државе и читавог друштва људског. Човјечанство споро иде напријед.“